Вакцина се тренутно испитује на преко три хиљаде добровољаца и ушла је у цивилни промет.
Који су састојци „ЕпиВакКороне“?
Вакцина се састоји из три фрагмента шиљатих протеина вируса корона САРС-Ков-2, који су спојени са протеином носачем. Ти фрагменти представљају пептиде, по чему је и вакцина добила назив – пептидна. Протеин-носач у себи садржи протеин нуклеокапсида (код сложеније грађених вирусних честица), који окружује РНК вируса корона. Алуминијум-хидроксид делује као помоћна супстанца која појачава имуни одговор. Ту се налазе и помоћна једињења и вода. Све компоненте су синтетичке.
Какви пептиди улазе у састав вакцине?
Пептиди вакцине пре свега садрже епитопе В-ћелија, а протеин-носач служи као извор Т-помоћних епитопа. Шта ово значи?
САРС-Ков-2 је молекул РНК, који је умотан у шкољку нуклеокапсида. Све се налази у липидној кеси, која је споља украшена као круна, крупним шиљатим протеином. Зато је и реч о вирусу корона. Шиљати протеин помаже вирусној честици да се споји са људском ћелијом и продре. У многобројним истраживањима је доказано, да то изазива најбољи имуни одговор организма. У терминологији биолога шиљати протеин је антиген.
Молекул протеина је велики и у њему се налазе посебни делови – епитопи. Њих препознају ћелије имуног система и активирају механизам за борбу против инфекције.
„Постоје В-епитопи и Т-епитопи. Први су антигени детерминанти. То су делови молекула антигена, који се повезују са антителима. Прво се ти делови повезују са рецепторима В-лимфоцита и започињу процес њихове трансформације у плазматичне ћелије способне да производе антитела“, рекла је професорка Екатерина Колесанова, руководилац лабораторије пептидног инжењеринга НИИ биомедицинске хемије В. Ореховича.
Ипак, није све тако једноставно. Антиген улази у В-лимфоцит као део везикуларног ендосома и тамо се дели на кратке фрагменте. Ендосоми везују протеине који чине главни комплекс хистокомпатибилности друге класе.
„Протеини хватају неке делове антигена, обично дуге 14-20 аминокиселинских остатака, који не личе на фрагменате протеина организма домаћина. Овде се дешава препознавање пријатеља или непријатеља“, наставља стручњак.
Даље протеини главног комплекса хистокомпатибилни заједно са фрагментима антигена излазе на површину В-лимфоцита. Овде их већ распознају посебне имуне помоћне ћелије – Т-хелпери. Они се повезују са В-лимфоцитима и активирају их. „Да би вакцина изазвала производњу антитела, мора да садржи и Б-хелпер и Т-хелпер епитопе антигена патогена“, наглашава професор Колесанова.
Како делује вакцина?
После вакцинације протеин-носач доставља сва три пептида у људски В-лимфоцит. Они га активирају и почињу да се стварају заштитна антитела – имуноглобулини. Сваки В-епитоп одговара на синтезу јединственог имуноглобулина. Прво се образују антитела класе М (ИгМ), ИгГ нешто касније, али они најдуже од свих остају у крви и потврђују постојање имунитета.
У Центру „Вектор“ потврђују да антитела, која настају после вакцинације, специфични су за протеински трн вируса корона. Крвни серуми имунизованих добровољаца показују неутрализацију вируса.
Значи да су антитела способна не само да препознају вирус корона, већ и да га униште.
Да ли „ЕпиВакКорона" садржи вирус корона или неки други вирус?
Нема никаквих вируса или делова вируса. Вакцина се разликује од „Спутњик Ве“ (Sputnik V) у којој се налазе аденовируси. У „ЕпиВакКорони“ нема РНК, ДНК, никаквих живих компоненти, конзерванса и антибиотика.
Састав је детаљно описан на сајту Роспотребнадзора, као и у инструкција за вакцину.
У „ЕпиВакКорони“ има пептида – фрагмената протеина, идентичних протеинима вируса корона. Они су вештачки синтетизовани и везани за протеин-носач.
„Ген Н-протеина је спојен са геном за добро растворљив у води бактеријски протеин који веже малтозу (МБП) (maltose-binding protein, MBP). Оба се синтетишу као један химерни протеин, са којим је лако радити", објашњава Јекатерина Колесанова. Одабрани пептиди су спојени за химерни протеин хемијском реакцијом са стварањем ковалентне везе.
Како се прави пептидна вакцина?
Пептидна вакцина се прави хемијском синтезом пептида, односно процесом секвенцијалног продужења ланца из појединачних аминокиселинских остатака.
„У случају да је пептид кратак, не већи од осам до десет остатака, синтеза је могућа у раствору, што је дужи, али јефтинији процес. Дужи пептиди се синтетишу методом у чврстој фази. Раније су били експериментални, а сада се све чешће користе у производњи, јер се лако аутоматизују. Пептид, који се синтетише методом у чврстој фази из осам аминокиселинских остатака, синтетизује се за два сата, максимум за 24 сата, у зависности од величине, аминокиселинске секвенце и карактеристика опреме. Даље следи пречишћавање, обично течном хроматографијом високих перформанси. Прилично је брзо, мада није јефтино“, додаје Екатерина Колесанова.
Синтетички пептиди се спајају (коњукција) са протеином носачем. То је потребно пре свега за то, да би се добио стабилни молекул. Што су пептиди краћи, брже се разграђују.
Како се даје вакцина?
Вакцина се даје у облику суспензије и шприцом се убризгава у рамени мишић. Пептидни препарати не дају брз, моћан имунолошки одговор, због чега се „ЕпиВакКорона“ примењује два пута у једнаким дозама у интервалу од 21 дана.
Који су нежељени ефекти?
Добровољци прве и друге фазе су саопштили да су осећали благ бол на месту убода, који је брзо пролазио, друге симптоме нису имали.
На незваничном Телеграм канаку „ЕпиВакКороне“, који су направили добровољци пострегистрационих испитивања (треће фазе), наведено је да су нежељени ефекти били минимални, као што су нелагодност, црвенило на месту убода током дана, јаки болови у рамену. Нико није имао високу температуру, грозницу или није било могуће потврдити њихову повезаност са вакцином.
Каква је ефикасност „ЕпиВакКороне“?
„Постоји имунолошка и профилактичка ефикасност. Прва представља производњу специфичних антитела. Према резултатима прве и друге фазе клиничких испитивања, специфична антитела су формирана код свих добровољаца. Профилактичка ефикасност представља заштиту од заразе.
Истраживања се настављају ту оквиру пострегистрационе фазе, а подаци ће бити објављени у фебруару, наводе у прес служба Агенције за фитосанитарни надзор.
Клиничка испитивања прве и друге фазе нису завршена, потврдили су у Центру „Вектор“.
Тренутно је у току истраживање на насумично одабраним учесницима групе. Ни добровољци ни лекари не знају ко добија вакцину, а ко физиолошки раствор. Од 3.000 учесника, 2.897 је вакцинисано, а четвртина је добила плацебо. Истраживање ће бити завршено за 180 дана након што је последњи добровољац вакцинисан.
Паралелно си испитује још 150 добровољаца старијих од 60 година. Прелиминарни резултати ће такође бити у фебруару.
Како самостално проверити дејство вакцине?
Потребно је урадити анализу крви на антитела ИгГ на С-протеин вируса корона најраније 35-42 дана после прве вакцинације. Сви тестови не могу да уоче антитела која ствара „ЕпиВакКорона“.
Како је саопштио Роспотребнадзор, за анализу је само погодан систем за испитивање САРС-КоВ-2-ИгГ-Вектор, који је развио Центар „Вектор“.
Поред тога, према експертима рекомбинантни протеин С1, који производи компанија „Sanyou Biopharmaceuticals“, добро „види“ антитела која настају после вакцине „ЕпиВакКорона“.ж
Према запажањима добровољаца треће фазе испитивања, који су независно тестирани, ИгГ антитела откривена су код троје, који су прву вакцинацију примили у децембру прошле године.
Ко још развија пептидне вакцине против вируса корона?
Пептидне вакцине се у целом свету налазе на нивоу експерименталне фазе. Њихов развој и тестирање су интензивни, из тог разлога они заостају за мРНК, векторским и деактивираним вакцинама. Русија има довољно ресурса и квалификованог особља да сама реши овај задатак.
На списку Светске здравствене организације (СЗО) од 19. јануара, поред „ЕпиВакКороне“ још су две пептидне вакцине кандидати. Тренутно се испитују на људима.
Мултипептидни „коктел“ П-пВАК-САРС-КоВ-2, који је направљен на Универзитету у Тибингену у Немачкој, се састоји из шест пептида разних протеина вируса корона и липопептида „XS15“ као помоћног средства. У току је прва фаза испитивања.
Препарат „УБ-612“ тајванске компаније „United Biomedical Inc.“ Азија и амерички „COVAXX“ садрже фрагменте две подјединице С-протеина (које су усмерене на В-ћелијски одговор) и Т-епитопе. У току су испитивања друге и треће фазе.
Прочитајте још:
