„Резултати разматрају постојање дуге субглацијалне реке“, каже Кристофер Чемберс са универзитета Хокаидо у Јапану, „али имамо још дилема“.
Дилеме се у великој мери јављају јер не постоји много радарских података са ваздушних снимања изнад гренландског леденог покривача. Током година откривени су делови нечега што изгледа као џиновски, субглацијални систем долина који се простире испод великих делова Гренланда.
Бројне студије у последњих неколико деценија указују су да би такви ровови, долине или „мегакањони“ могли лежати скривени у субглацијалном окружењу, а такође су покренуле идеју да вода тече на дну.
Међутим, због недостатака у подацима није познато да ли су све долине повезане у једну дугу, змијолику реку или су то само сегменти неповезаних појава, а не зна се ни како би се вода могла понашати тамо.
„Не знамо колико воде – ако је има – тече долином и да ли заиста излази на Петерманов фјорд или је смрзнута или успут излази из долине“, каже Чемберс, пише „Сајенс алерт“.
У новој студији, замишљеној као „мисаони експеримент“, Чемберс и његов тим истраживали су могућност да долина није разбијена на одвојене комаде, већ да њом непрекидно тече једна дуга река.
Све то може бити и варка, кажу они. Фантомска узвишења могу бити резултат обмањујућег модела у регионима са оскудним подацима, а не територијалним карактеристикама.
У новом моделирању, истраживачи су претпоставили да је „Мрачна река“ заиста континуирана. На основу тог сценарија, симулације су сугерисале да пловни пут тече од центра Гренланда ка мору, а вода прелази непрекинути пут.
Иако налази за сада остају хипотетични, истраживачи мисле да ће будућа ваздушна снимања једног дана можда моћи да потврде симулације.
Ако је то случај, то нам не би само говорило да је „Мрачна река“ стварна, већ би такође значило да смо достигли нови ниво могућности моделирања понашања гренландског леденог покривача - изузетно сложеног и мистериозног тела за које се предвиђа да има огроман утицај на будући пораст нивоа мора.
Прочитајте и:
