Ниједан градски пројекат није изазвао толико жестоких дискусија, критика и одушевљења као Москва сити. Једни га хвале, други га куде, али он никог не оставља равнодушним.
Између стаклених зграда које овај део града чине сличним Менхетну, пре нешто више од једне деценије појавио се и Храм Светог Серафима Саровског, једног од најпоштованијих руских светитеља, који је канонизован 1903. године на иницијативу последњег руског цара Николаја Другог. То је данас једина црква у оквиру пословног центра.
Идеја о изградњи храма потекла је од тадашњег генералног директора изложбеног комплекса „Експоцентар“, на чијој је територији црква и подигнута. Кажу да је освештење цркве било веома свечано и да су тада освештани и сви павиљни „Експоцентра“.
У храму се налазе и две иконе — како то Руси кажу — „Владислава сербског“, српског краља и ктитора манастира Милешева — Стефана Владислава Немањића, сина Стефана Првовенчаног. Једна је на олтару, друга на спољном зиду.
Сећање на светог српског краља Владислава је посебно блиско руској црквеној традицији, јер га многи Руси сматрају својим небеским заштитником. Управо је и директор „Експоцентра“ Владислав Маљкевич славио свој имендан на Дан светог Владислава и сматрао га својим покровитељом. Нажалост, директор Маљкевич, који је био и председник Привредне коморе СССР-а, преминуо је летос после дуже и тешке болести, али Храм Светог Серафима Саровског остаје својеврсно духовно прибежиште Московљана запослених у Москва ситију и „Експоцентру“, као и свих верника, укључујући и госте из иностранства који овде долазе на сајмове, а међу њима, како кажу у цркви, има и Срба.
Дуги низ година су Московљани пролазећи овуда гледали огромно градилиште које се временом претворило у прави пословни центар који не личи ни на један други део града. Данас је то један од симбола Москве. Називају га и „градом будућности“ усред престонице — смештен је на левој обали реке Москве, на свега четири километра од Кремља.
Московљани овде долазе због посла, куповине и забаве, а гости престонице — ради сајмова и екскурзија. Овде су смештене канцеларије водећих руских и међународних компанија, продавнице, ресторани, спа-центри, биоскопи, видиковци, чак и музеји, а гради се и концертна дворана која би требало да буде завршена до краја 2021. године.
Свакодневно овај комплекс посети више од 175 хиљада људи — преко 80 хиљада људи овде ради и око 10 хиљада људи ту живи, међу њима и звезде руског шоу-бизниса.
У стварању овог мегаломанског пројекта учествовали су врхунски стручњаци, светски познати дизајнери и архитектонски бирои, коришћене су најсавременије технологије, најбоља инжењерска и планска решења, скупи и квалитетни материјали.
Зграде имају од 27 до 95 спратова. Сваки небодер има своје име, а два симболизују историјске престонице Русије — Москву и Санкт Петербург.
Чак седам од 10 највиших европских небодера налази се управо у Москва ситију. Некада је кула „Восток“ која припада небодеру „Федерацијаˮ била највиша у Европи, али изградњом „Лахта центраˮ — високог 462 метра — у Санкт Петербургу, „Востокˮ је пао на друго место.
Овде се налази и највиши видиковац у Европи, највиша фабрика сладоледа на свету, као и највиша фабрика чоколаде. У Москва ситију се налази и највиши ресторан-клуб на свету; највиши базен у свету, као и први у свету хостел у небодеру... Листа рекорда је овде дугачка.
Новинарка Спутњика Оливера Икодиновић у видео-блогу „Моја Русија“ води вас сваке друге недеље на вама позната, али и скривена места Москве и Русије. Завирите са нама у различите кутке Русије и њене престонице, упознајте њихове лепоте и традицију и осетите дух земље и душу Руса.
Прочитајте још:
