Желим својим радом да помогнем развоју домаћег туризма. Сигуран сам да ако желите импресивну авантуру, не морате да идете предалеко. Свако од нас је помало истраживач, што значи да се у нашим родним местима може организовати леп обилазак. Ја сам опијен енергијом природе, инспирисан сам њеном лепотом и разноликошћу.

Тамо дефинитивно постоји магија. Није ни чудо што Кољско полуострво повезују са Хиперборејом — легендарном северном земљом из древне грчке митологије.

Још увек се сећам да сам се одушевио као дете, јер је то био најемотивнији тренутак током много година лутања. Било је то као да је туба са бојом пукла на небу, блицеви су се вртели и светлуцали неколико сати, а ја дословно нисам могао да одвојим поглед од тог призора.

Овде се могу видети и други планински ланци, на пример, Ловозерске тундре. Кољско полуострво се може бескрајно истраживати, као и његови фјордови, водопади, заливи и језера невероватне лепоте.

По мом мишљењу, то је једна од најпотцењенијих туристичких локација. Недавно сам је посетио пети пут и поново чуо питање пријатеља: 'Па како иде пецање?' Али поред пецања, има још много занимљивих ствари: запањујуће степе, праве пустиње са динама, ископине древних градова, најјужнији Кремљ Русије, слана језера и невероватно лепа делта Волге са стотинама канала и рукаваца.

Пруга је постављена тачно на водену површину, дуж које се може ходати и можете се осећати као херој јапанског цртаног филма Хајао Мијазаки 'Зачарани град'. У близини се налази планина Велико богдо, висока само 170 метара. Она је једна од планина које најбрже расту на свету.

Прошлог пролећа сам дошао да их фотографишем и нашао сам се у опасној ситуацији. Време се нагло погоршало, појавили су се претећи облаци — пљусак, грмљавина. А то је ужасна ствар у степи.

Као да се налазите на глатком листу папира са једним страним телом, бубуљицом на челу која привлачи муње. Непрекидно су биле свуда унаоколо, стотинама метара даље и стварале ужас. Имао сам само једну жељу, да побегнем и сакријем се. Тада сам лако изашао на крај са муњама. На сву срећу, олуја се неочекивано завршила, као што је изненада и дошла.

То је идеално место за посматрање птица и разгледање звезда. Ноћу реп Млечног пута пузи према небу, виде се комете и кише метеора. Током дана можете шпијунирати лабудове, пеликане, чапље, корморане и друге птице, којих има на хиљаде. Можете и да фотографишете највећу долину лотоса на планети. Његова шикара се протеже километрима и до самог хоризонта. У регији Астрахањ су најукусније лубенице!

Локалне планине многи не схватају озбиљно због њихове величине. Али, мене су опчинили величанствени погледи. Тамо се налази највиша тачка планинског система, као и његов најлепши врх.

Предели су толико лепи, да није важно што је рута тешка. Шумска зона субполарног Урала припада УНЕСКО светској баштини 'Комијске прашуме' и односи се на једино преостало велико подручје нетакнуте северне тајге у Европи.

Почетком јуна они постављају шатор, а враћају се средином августа. Њихова огромна стада пасу у планинама и клисурама, неке животиње се изгубе и тумарају у малим групама. Један од њих упао је у наш камп у подножју планине Народнаја.

Пењући се на његов врх, наишао сам на невероватан природни феномен који никада нисам раније видео — 'црвени снег'. Алге хламидомонаде, које воле ниске температуре, великом брзином се множе на снежним пољима и красе их.