Дуван и алкохол, међутим, пре би се могли сврстати под појам „порок“, мада и они – као и кафа, уосталом, спадају у оно чега би се савремени човек тешко одрекао.
Новац сакупљен од акциза на све ове производе иде у државне буџете. И то је оправдање власти када их повећава. Не само наше.
Пореском политиком, а у склопу ње и акцизном, државе дефинишу које сегменте ће оптеретити, односно, фаворизовати у националним економијама. А ту се уплићу и друштвена питања, попут оних о забрани пушења или продаји алкохола малолетницима – колико се мора, баш из тог буџета, издвојити за лечење зависника.
У Србији се највише говори о акцизама на нафтне деривате. Ове друге некако се провлаче испод радара пажње обичних грађана. Вероватно и због тога што су, на пример, акцизе на дуван и цигарете код нас мање него у многим другим земљама.
Где је Србија у односу на Европу и свет по питању акциза и других додатних пореских захватања, тема је о којој Јелица Путниковић у данашњој „Енергији Спутњика“ разговара са проф. др Гораном Радосављевићем, економистом и генералним секретаром Националног нафтног комитета Србије (ННКС).
