Ово је резиме дипломате у пензији Зорана Миливојевић поводом најава које се све гласније чују са Косова да ће будућа влада бити састављена од Покрета Самоопредељење, странке Рамуша Харадинаја и бивше странке Хашима Тачија. А њих ће да споји идеја – уједињења Албаније и Косова.
О тој могућности, јавно је говорио у оквиру свог програма Рамуш Харадинај који претендује на председничку место на Косову, а ЕУ и Америка на све то су остале – неме.
Опасни пројекат Приштине – крај преговора
Миливојевић напомиње да је „Велика Албанија“ национални занос Албанаца ма где се они налазили, тако да ко год буде чинио власт у Приштини, у сржи ће се водити овом идејом. Разлика је, очигледно, само у томе да ли ће она бити и декларативно промовисана.
„Дакле се што будемо имали као резултат избора у Приштини имаће ове елементе и крајње је време да се према томе одредимо не само ми већ и фактори који са једне стране утичу и на власт у Приштини али и на комплетан албански фактор на овим просторима,“ мишљења је наш саговорник.
Та албанска идеја, додаје Миливојевић, претња је суверенитету свим државама на Балкану где се налази албански национални корпус.
„То се односи и на Грчку што значи да је у питању нешто према чему се мора генерално деловати. Сама чињеница да је Косово неуспео пројека, тера Албанце на национализам и на такав приступ који треба да им обезбеди промоцију тог државног пројекта. У сваком случају, очекујем да ма која да се коалиција направи, да ће бити на тој линији,“ напомиње Миливојевић.
Ћутање значи одобравање
Разлика је једино у томе што неке политичке странке у Приштини то имају у свом програму, као што је Самоопредељење, а на тој линији се сада промовише и Харадинај.
„Ако они дођу на власт за очекивати је да тај пројекат уграде и у званичну политику владе. Са тим треба да рачунамо и то ће сасвим сигурно бити део политичког и сваког другог притиска са покушајем да се реализују они циљеви који до сада нису реализовани,“ истиче саговорник Спутњика.
Томе, наводи он, можемо да се супротставимо сталним упозоравањем - шта то значи за Балкан и Европу и какве опасности са собом носи.
„Дакле, неопходам је јасан отклон од такве политике, нужно је да се таква политика одбаци као и да се не прихвати да о тим стварима уопште и озбиљно разговара. На оваквим основама, Велике Албаније, нема никакве шансе да се о било чему разговара, да се гради било каква врста будућности или да се траже компромисна решења за Косово и Метохију “, истиче наш саговорник.
Одговорност је у овом случају на међународном фактору који због својих интереса и недостатка других других механизама да реализују своје циљеве, чак су спремни и да прихвате овакву једну политику.
Западу користи овакав став
„Они могу прећутно да подржавају овај пројекат у функцији притиска на Србију, како би реализовали главне геостратешке циљеве, а то је да цео простор уђе у интересну зону запада,“ уверен је Миливојевић.
У корпусу који се зове великоалбански или пан-албански покрет имамо две струје. Једна је она која се одувек залагала за велику Албанију - сада се то зове природна Албанија, а коју у политичком смислу представља покрет Самоопредељење који без икаквог зазора каже да све албанске земље морају да се споје у једну државну заједницу.
Постоји и друга струја коју је пре десетак година најбоље формулисао бивши министар иностраних послова Албаније Паскал Мило у књизи “Велика Албанија између фикције и стварности”, када је рекао да ће, заправо, сви Албанци имати велику Албанију у великој Европи.
Свакако, отпакивање пројекта Велике Албаније, могло би да отвори и Пандорину кутију опет на Балкану и да покрене неке опасне процесе и у Македонији, Црној Гори и на Југу Србије. Многе анализе показују да би се то рефлектовало и на односе у БиХ и на потање статуса Републике Српске...
