Део ловаца био је размештен још 2019. године у Мончегорску. Али од краја 2020. године авиони имају нови задатак. Сада, ако је потребно, могу се брзо преместити на било који од више од десетак поправљених аеродрома дуж Северног морског пута (СМП).
МиГ-31 је најмоћнији ловац-пресретач на свету. Захваљујући јединственим радарима, летелица може да види и циљеве на великој надморској висини који лете хиперсоничном брзином, као и крстареће ракете које се крију на изузетно малим висинама. Због чињенице да полетна маса пресретача прелази 30 тона, трупе га називају „борбеним ваздушним бродом“.
Чувари арктичке трасе
Извори у Министарству одбране РФ рекли су за „Известија“ да ће ловци нове арктичке ескадриле 98. одвојеног мешовитог авиопука 45. војске ваздухопловства и ПВО дежурати на аеродромима дуж СМП на ротационој основи. Истовремено, Мончегорск ће остати главно место њиховог базирања, рекли су извори. Током протекле године јединица је одржавала експерименталне вежбе поводом деловања авиона дуж СМП. Команда је резултате маневара оценила као успешне.
Донедавно 98. авиопук је обухватао само једну ескадрилу пресретача МиГ-31БМ. Али 2019. године је започето формирање друге дивизије „борбених ваздушних бродова“. Сада, док једна ескадрила МиГ-31БМ буде покривала Кољско полуострво и базе флоте, посаде друге ће дежурати на удаљеним северним територијама.
У јануару је Министарство одбране саопштило да су ловци МиГ-31БМ већ преузели борбену дужност да чувају границе на аеродрому Рогачево на архипелагу Нова Земља. Раније је тамо био распоређен пук ПВО Северне флоте, који је наоружан најновијим системима С-400.
Према речима почасног пробног пилота, хероја Русије пуковника Игора Маликова, МиГ-31БМ је врло погодан за летове на Арктику.
„У принципу, сва наша техника је конструисана тако да ради на температурама од -50 до +50“, појаснио је експерт за „Известија“. „МиГ-31БМ је сложена летелица, али је сасвим способна да извршава све задатке изван Арктичког круга. Има велики домет лета, ефикасан радар, нове прецизне ракете великог домета. Углавном, такви авиони ће моћи у потпуности да блокирају ваздушни простор изнад Арктика“.
Одлука да се северни правац покрије снагама МиГ-31БМ је сасвим логична, рекао је за војни стручњак Владислав Шуригин.
„НАТО флота се може тамо појавити. Поред тога, у Норвешкој и око ње постоје многи стационарни објекти Алијансе, а конкретно њена командна места“, објаснио је он.
Према речима Владислава Шуригина, одлука да се арктичка ескадрила не пребаци на архипелаг Нова Земља трајно одговара савременом руском концепту: створити мрежу аеродрома на које, ако је потребно, могу да слете авиони. Тамо ће вршити борбена дежурства одређено време, извршавати задатке и враћати се назад.
Аеродроми под снегом
Према подацима Министарства одбране, последњих година на Арктику је поправљено или реконструисано 19 аеродрома. На острвима Земља Александре архипелага Земља Франца Јозефа и Котељни на Новосибирским острвима граде се писте које функционишу по било којим временским условима током целе године. Оне су способне да приме и борбене и транспортне авионе који обезбеђују војне базе које су тамо изграђене. Али се не говори о стварању пуноправне инфраструктуре за велике авијационе јединице.
„Потребно је изградити хангаре, иначе ће авиони бити покривени снегом, а затим неће бити загрејани и неће моћи да узлете. Потребан је смештај за пилоте, техничаре и остало особље. Мора постојати опрема за чишћење снега. Да би се тамо одржала ваздушна јединица, потребно је саградити читав град“, сматра Игор Маликов. „А уз приступ који је одабрало Министарство одбране, само ће се команда налазити на поларним аеродромима која ће их одржавати у исправном стању. А пилоти ће тамо летели на пословна путовања, а неће живети тамо са породицама“.
Обнављање писта и инфраструктуре у удаљеним северним регионима допринеће развоју њиховог транспортног и туристичког приступа. Али главни задаци су војне природе. На крају крајева, изградња мреже сталних аеродрома на Арктику започета је у СССР-у одмах након Другог светског рата. Планирано је да се на њима базирају стратешки бомбардери. Тада су они представљали једини могући начин за испоруку првих нуклеарних бомби на територију САД.
Касније су се на њима базирали авијациони пукови који су били опремљени пресретачима МиГ-31 и Ту-128. Њихов задатак је био да спрече пробој из северног правца америчких стратешких бомбардера и крстарећих ракета до индустријских објеката Урала и Сибира и до база Северне флоте. Деведесетих и 2000-их година, војно присуство Русије у региону нагло је опало.
Радови на обнављању копнених аеродрома започети су 2014. године. Од 2017. године, у Воркути и Анадиру слећу током вежби бомбардери дугог домета Ту-22М3. Обновљене поларне базе посећивали су и стратешки носачи ракета Ту-160.
Свестрани „МиГ“
Суперсонични пресретачи МиГ-31 пуштени су у употребу 1981. године. Али сада су готово све летелице које су доступне трупама, почев од 2011. године, прошле модернизацију до нивоа МиГ-31БМ.
Ловци МиГ-31БМ су добили додатне могућности за борбу против непријатеља у ваздуху. Пресретач је био опремљен новом авиоником и савременим радаром са повећаним дометом до 320 километара. Он омогућава употребу ракета ваздух-ваздух, уништавајући циљеве на удаљености до 280 километара. Развија се муниција са још већим дометом.
На основи авиона МиГ-31 створене су и посебне верзије. Најпознатије од њих су пројекти носача противсателитских ракета и платформе за лансирање малих свемирских сателита у ниске орбите Земље.
Сада је прва ескадрила авиона МиГ-31К који су наоружани хиперосничним ракетама „Кинжал“, стављена у приправност у Јужном војном округу. Намењени су за уништавање добро заштићених копнених циљева на удаљености до 1.500 километара.
Прочитајте и:
