Историја развоја летећих аутомобила започела је 1936. године када је пионир у конструкцији аутомобила Хенри Форд приказао експериментални авион са једним седиштем који је назвао „небески флајвер“. Иако је пројекат обустављен две године касније, то је заправо био лагани авион а не аутомобил. Јавност је постала веома узбуђена што ће се у блиској будућности масовно производити лична летећа возила.
Истовремено, сам господин Форд рекао је: „Држите ме за реч: долази комбинација авиона и аутомобила. Можете се смејати, али доћи ће“.
Од тада се визуелизација возила, укључујући летећа, променила и више високотехнолошких компанија и произвођача аутомобила поставило је задатак да људима обезбеди сопствене летеће аутомобиле или такси-дронове.

Тест вожња беспилотним таксијем у Малој спортској арени Олимпијског комплекса Лужњики у Москви. Дрон, који је развила компанија чланица Московског кластера иновација, може да превози путнике и терет ваздушним путем до 100 км.

2/10
© Фото : Public domain
Модел „Канваир“, прототип летећег аутомобила, 1947.

Летећи аутомобил ПАЛ-В у аутосалону у Женеви 2018. године.

Први лет на са људском посадом у електричном мултикоптеру. Лет је трајао минут и 30 секунди, у Немачкој, у октобру 2011. године.

5/10
© AP Photo / John Locher
„Бел Некус 4ЕКС“, четвероседни електрични или хибридно-електрични летећи такси, изложен у Беловом штанду на техничком сајму 8. јануара 2020 у Лас Вегасу.

„Вотерман еровбил“, двосед са једноделним мотором са конфигурацијом потискивача, изграђен у САД крајем ‘30-их.

7/10
© AP Photo / Claude Paris
„Аеромобил“ приказује свој најновији прототип летећег аутомобила у Монаку 20. априла 2017.

8/10
© AP Photo / Kamran Jebreili
Модел „Е-ханг 184“, дубајски такси-дрон на Самиту светске владе у Дубаију 13. фебруара 2017. године.

Прототип „Аудијевог“ беспилотног летећег електричног возила „Поп-ап некст“ представљен на сајму аутомобила у Женеви 2018. године.

Тест вожња беспилотним таксијем у Малој спортској арени Олимпијског комплекса Лужњики у Москви. Дрон, који је развила компанија чланица Московског кластера иновација, може да превози путнике и терет ваздушним путем до 100 км.

