Наиме, реч је о хордама огромних ракова са Камчатке, који могу тежити и до 15 килограма. Ови ракови су веома скуп деликатес, попут црне икре. Међутим, Норвежани су подељеног мишљења када је реч о овим посетиоцима. Једни дочекују „имигранте“ раширених руку, док би други радије да се они врате кући, пише аутор чланка Рафаел Рамос.
Он подсећа да су совјетски научници седамдесетих година прошлог века превезли ракове у Мурманск и на Кољско полуострво у оквиру експеримента. Према речима Рамоса, ракови не само да су успели да се привикну новим условима, него су чак и мигрирали на територију суседне Норвешке све до Лофотских острва.
Док мештани једног малог норвешког рибарског села Бугејнеса немају ништа против ракова, јер их лове, продају и на њима зарађују, рибари који лове бакалар и харингу нису тако задовољни, јер им ракови својим огромним клештима цепају мреже.
Жале се и заштитници животне средине, који сматрају да велике колоније ракова једу шкољке, мекушце, планктоне и друге становнике морског дна и тиме нарушавају равнотежу екосистема.
Аутор чланка је упоредио инвазију ракова са немачком окупацијом Норвешке у Другом светском рату.
„Али чак се ни те инвазије не могу упоредити са инвазијом десетина милиона камчатских ракова – 'Стаљиновом црвеном армијом'“, закључује шпански новинар.
Прочитајте још:
