Ани се први пут спомиње у петом веку, а 2016. године уписан је на листу светске баштине УНЕСКО.
Стара тврђава је подигнута уз клисуру, а ова природна препрека је сада граница између Јерменије и Турске. У давна времена то је било заштићено место, тако да је Ани био једна од најважнијих тачака на Путу свиле. Трговина овом маршрутом је спајала запад и исток Азије, Европу и Кину у периоду династије Хан. Покушавали су неколико пута да освоје град, али је успевао да дуго одолева нападачима.
Ани је археолошки споменик првог степена и налази се под турским законом о заштити културних и природних споменика.
По чему је Ани јединствен?
Град је имао величанствене грађевине и велики број цркава. Током јерменске владавине Ани је био познат као „Град 1.001 цркве“, а до данас је пронађено око 40 храмова.
Највећи економски и културни развој град је доживео у 10-11. веку под влашћу јерменске краљевске породице Багратуни, када је град имао 100.000 становника. Нажалост, Турци Селџуци и Византијска империја су разрушили град, а затим су га рушили и Монголи у 13. веку и земљотрес 1319. године.
Оно што упада у очи је цитадела у којој се налазе остаци цркве Карамадин са шест апсида. У близини је и црква у склопу дворца Камсараган, црква Миџнаберд и црква Сушана Пахлавуни.
Ани чува остатке религиозних статуа муслимана и хришћана, а архитектонска и уметничка дела сведоче о владавини Византије, средњевековних Јермена, Турака Селџука и Грузина.
Захваљујући мешању култура, многи нови трендови су се развили у уметности и архитектури у периоду од седмог до 13. века нове ере. Настало је много типова архитектуре која се користи у изградњи цркава, војних и владиних зграда и кућа.
Најлепше грађевине су црква Светог Григорија Абугамрецинског, која је првобитно била у облику куполе и црква Светог Григорија Тиграна Хонента, саграђена 1215. године. Најбоље очуване фреске су на џамији Манучихра, која се налази тачно на ивици литице. Постоје многе недоумице да ли је првобитно била изграђена као џамија или је касније постала.
Нажалост, током различитих периода рестауратори су мењали изглед грађевина. Данас су археолози више заокупљени исправљањем старих грешака рестауратора, него проналажењем нових споменика.
Министарство културе и туризма је направило неколико планова и модернизује се део грађевина. Нови планови укључују мере против сеизмичких и еколошких ризика, ископавања и истраживања. Неопходно је утврдити како је свака зграда повезана са градом и побољшати услове за посетиоце.
Неки експерти сматрају, да је време великих археолошких открића давно прошло, док други мисле да су најневероватнија открића пред нама.
