Иако је од агресије на СР Југославију прошло више од две деценије, званичник америчке администрације је тек сада признао да су њихови војници учествовали и у копненој инвазији на Србију и да су у тим борбама и гинули. Сумњу да се Срби нису бранили и борили само против терориста из злочиначке Ослободилачке војске Косова, већ и тада најмоћније војне силе, отклонио је амбасадор Сједињених Држава у Приштини Филип Коснет.
„Амерички војници се нису борили, а неки од њих су и умирали, да би се створила ’велика Србија‘ или ’велика Албанија‘ на Балкану. Косово има користи од тога што је мултиетничко, мултиверско и приче о ’великој Албанији‘ или ’великој Србији‘ на Балкану биле би предаја и неуспех“, навео је Коснет.
Део британских и америчких специјалних снага у копненој агресији 1999.
Коснетовим признањем срушен је мит како они нису били спремни да у копненим борбама гину у рату за КиМ, те да су се одлучили само за НАТО бомбардовање, одакле су изашли без жртава.
Пензионисани генерал-мајор Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума рекао је у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ да сигурно зна да је део британских и америчких специјалних снага учествовао са терористима ОВК у фази агресије НАТО 1999. на Косову и Метохији.
„Годину дана раније, њихови добровољци такође су учествовали у терористичким акцијама и извиђачким мисијама на том простору. Међутим, те информације се не могу наћи у официјелним подацима ниједне државе“, каже Ковач.
Он сматра да је амерички амбасадор упутио последњу поруку како би био што убедљивији и како би дословно ставио до знања свим политичарима на Косову да се не хвале да су они створили слободу и ту лажну државу.
„Да није било Америке, ми не бисмо имали ту такозвану државу. Само не знам зашто је поменуо ’велику Србију‘, јер она није ни велика ни мала у саставу са Косовом и Метохијом. То је историјска категорија“, категоричан је наш саговорник.
САД желе Косово као велику базу која неће постати држава
Директор Евроазијског безбедносног форума сматра да „велика Албанија“ није дошла на ред, нити је тако нешто сада прихватљиво у свету. Објашњава да би било би веома препознатљиво у негативном смислу да се агресија на СР Југославију 1999. десила да би се та територија и мимо признања прикључила некој другој држави. То би, каже Ковач, био преседан и за многе друге проблеме и у Европи.
„Проглашење Косова и Метохије у смислу присаједињења, а под окриљем НАТО-а је неприхватљиво чак и за Вашингтон. САД желе Косово и Метохију као велику базу на југоистоку Европе која никада неће суштински постати држава и Бела кућа неће прихватити стратегију присаједињења такозване државе Косово са Албанијом“, оцењује наш саговорник.
У крајњој мери, каже Ковач, то би утицало и на безбедност региона. Он сматра да да нема никог у Србији ко би прихватио такво стање, а у складу са Уставом, Србија би морала да примени силу да задржи део своје националне територије. У тим условима престао би мандат НАТО на основу Резолуције 1244 и припадници Алијансе би морали да напусте подручје Космета иако је Албанија чланица НАТО, сматра он.
Ковач подсећа да у међународно правном смислу, Србија има јурисдикцију над том територијом све док не постане чланица НАТО-a, а проблем је само у недоследној примени споразума, пре свега Бриселског, а делимично и онога из Вашингтона.
