Хрватска полиција спречила је четворо посланика Европског парламента да провере третман хрватских власти према мигрантима на граници са Босном и Херцеговином (БиХ), a министар полиције је покушај гостију из Европе назвао провокацијом. Чему овакво понашање младе чланице ЕУ ако нема шта да се крије.
Евро-парламентарце, Пјетра Бартола, Алесандра Моретија, Пјера Франческа Мајоринa и Бранда Бенефеитија хрватска полиција је практично јурила како би их спречила да дођу на место контроле, где мигранти углавном буду спречени да уђу у Хрватску.
Све се дешавало и шуми Бојна на хрватској територији где је, према писању италијанског листа „Авенире“, ситуација била прилично напета, као и да је парламентарце ЕУ блокирало неколико полицијских комбија и 20-ак граничних полицајаца.
Хрватски полицајци по шуми јуре европске парламентарце
Жарко Пуховски, хрватски коментатор друштвено-политичких збивања, за Спутњик каже да је полиција радила у оквиру својих овлашћења али очито није добила политички упут да парламентарце пропусти.
„Зашто није добила дозволу то је сад друго питање. Постоје две могућности, да хрватске власти нису биле обавештене о овој посети или неко није желео да их види на том месту“, каже Пуховски.
Према његовим речима, ако је у питању прва ситуација, онда полицију не треба кривити, а ако је у питању друга, онда како је рекао - нешто не штима.
Министар хрватске полиције Давор Божиновић тврди да посета није била најављена пограничној полицији и да су полицајци само радили свој посао – односно чували границу. Он је чак ову посету назвао и провокацијом везаном за поступање хрватске полиције у испуњавању задатака у заштити државне границе.
Владимир Петронијевић из организације „484“ која се бави мигрантима каже да му се чини да је поступање хрватске полиције према европским парламентарцима донекле изговор.
„Са или без обавештења или процедуре, ипак се поставља питање чему овакво реаговање ако нема шта да се крије. Многобројни извештаји цивилног друштва али и извештаји Комесара ЕУ за људска права иницирају да постоје озбиљни докази о такозваном колективном протеривању миграната и тражилаца азила у Хрватској према БиХ, али и према Србији, и то на начин који у озбиљној мери угрожава њихова људска права“, наводи наш саговорник.
Сталне критике Хрватској
Саговорник Спутњика додаје да је могуће да је ова посета била везена и за многобројне притужбе на рачун Хрватске по овом питању, о чему се у Европском парламенту водила и расправа.
Хрватска иначе „чува“ најдужу копнену границу према ЕУ, а парламентарци су се запутили према шуми Бојна на хрватској територији на којој се налази погранична међу-станица за мигранте, која је више пута означена као место где долази до насилног понашања према мигрантима и њиховог насилног враћања из Хрватске у БиХ.
Један од „јурених“ Пјетро Бартоло је на свом налогу на Твитеру написао да је хрватска полиција покушала да их блокира, уз коментар да ће морати на одговарајућим местима да објасне шта морају да сакрију на својој граници.
Иначе, дугачак је списак приговора Европе на рачун Хрватске и њеног третмана избеглица. Такве критике нису изостале ни за време пандемије, без обзира на генерално смањено интересовања за тему масовних миграција.
По много чему судећи, реч је о оправданим приговорима због употребе бруталне и противзаконите физичке силе хрватских полицајаца према овој популацији.
Цртају мигрантима крстове на челу
О томе најбоље сведоче директорка европске канцеларије „Амнести интернешенел“ Ив Геди, Бирт Халд из данског Савета за избеглице и директорка организације „Спасимо децу за ЕУ“ Анита Беј Бундегард које су у ауторском тексту за ЕУ Обзервер изнеле низ доказа о малтретирању.
„Мигранте често насилно враћају преко границе, туку их, пљачкају, спаљују им документа или на њих пуштају псе. Исцртавање крстова на њиховим главама наранџастим спрејом, брутално пребијање палицама и дрвеним штаповима и замазивање храном постали су нови начини малтретирања и понижавања миграната“, наводе ауторке текста.
Инциденте, које су документовала локалне невладине организације и међународна организација „Амнести интернешенел“, о којима су недавно извештавали Гардијан и ЕУ Обзервер, потврдиле су и друге хуманитарне организације које пружају подршку мигрантима и избеглицама у камповима у Унско-Санском кантону близу хрватске границе.
„Некажњивост је нова норма на граници. Извештаји о насиљу хрватске полиције остају неиспитани“, пише у ауторском тексту.
Тешко претучени мигранти у октобру 2020. године је само један у низу инцидента и симптом су ширег тренда насилног враћања и других озбиљних кршења људских права који се дешавају на спољним границама ЕУ.
Нападане целе породице
„Мушкарци, жене, деца и целе породице били су жртве напада, физичког злостављања, неоснованог притварања и уништавања личних ствари. Избеглице и мигранти су пријављивали да им је полиција одузимала одећу и обућу и терала их да се пешке враћају на границу са БиХ, прелазећи километре по лошем времену. То нису изоловани догађаји. Велики број случајева и конзистентност навода указују на систематску и намерну политику дела хрватских власти“, наводи се у тексту.
Упркос затварању граница широм Европе због пандемије корона вируса, враћање миграната из Хрватске у БиХ настављено је током 2020. године, а невладине организације су само у једном месецу регистровале више од 1.600 таквих случајева. Осим физичких напада, ауторке текста тврде да је било и случајева говора мржње и нетолеранције према избеглицама и мигрантима, па и покушаја да се широм региона, прикажу као главни преносиоци корона вируса и претња по јавно здравље.
Потпредседник Европске комисије Маргаритис Шинас и европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон су више пута исказивали своју посвећеност основним правима, праву на тражење азила и борби против екстремизма и ксенофобије.
У Шенгенском споразуму изричито се каже да се граничне контроле морају спроводити уз потпуно поштовање људског достојанства. Хрватска влада није позвана да истражи доказе, нити је било озбиљног покушаја укључивања у независни надзор од стране ЕУ на ову тему.
