Технологија је направљена за рад са онколошким и кардиоваскуларним пацијентима, али је због пандемије адаптирана за пацијенте оболеле од вируса корона. Систем је прошао низ успешних тестова у неколико медицинских установа. Тренутно се интегрише у јединствен програм доношења одлука на основу аутоматизованог приступа.
Научници са Универзитета ИТМО су направили систем алгоритмова, који на основу података о пацијентима, који болују од ковида 19 и других опасних болести, предлаже лекару шему лечења за сваког пацијента.
Алгоритми су засновани на руским и страним званичним клиничким протоколима. Како тврде научници, систем упоређује информације из електронског картона пацијента са базама података о различитим болестима и њиховом лечењу, притом, користи методу анализе података уз помоћ вештачке интелигенције.
Првобитно је технологија рађена за онколошке и кардиоваскуларне болеснике, али са доласком пандемије вируса корона адаптирана је за пацијенте оболеле од ковида 19. Сваки алгоритам се користи за прогнозу и утврђивање одређених показатеља, узимајући у обзир одређени број лекова и метода лечења, као и могућа стања пацијента.
Алгоритми користе информације о интеракцији лекова из база података Светске здравствене организације. Постоје и посебни алгоритми који читају, на пример, рендгенске снимке. Систем се непрестано допуњује и развија.
Научници сматрају да се новом технологијом омогућава праћење сваке етапе лечења. Она корак по корак помаже лекару да прати пацијента и преписује лекове, омогућава предлагање нових алтернативних лекова или процедура, ако из неког разлога, на пример финансијског, нису доступни.
Систем је прошао низ успешних тестова у неколико медицинских установа, међу којима је и Национални медицински истраживачки центар (НМИЦ) В.А. Алмазова.
Програмери и лекари су проучавали више од 300 стварних историја болести (астма, кардиоваскуларне болести и мултипла склероза), на основу којих су створили неколико виртуелних пацијената са болестима различите тежине. Лекари су потврдили да им систем омогућава да потроше два до четири пута мање времена на разне процедуре.
„Систем бележи све што може, чак и ако нема никаквих проблема, а лекар доноси коначну одлуку. Лекар увек одлучује, а програм само открива 'сумњиве' детаље и предлаже метод лечења“, изјавила је једна од твораца система, доцент факултета информационо-комуникацијских технологија Универзитета ИТМО Александра Ватјан.
Научници тренутно имају задатак да комбинују све интерфејсе система у јединствени програм у којем би лекари могли да размењују информације и консултују једни друге.
Прототип јединственог програма примене клиничких решења на основу аутоматизованог приступа биће представљен у лето 2021. године.
Прва верзија програма биће у потпуности посвећена лечењу ковида 19, укључујући и оне пацијенте који имају компликације у виду срчаних обољења. На основу прототипа, биће издате следеће верзије са различитим скупом алгоритама, за онколошке, кардиоваскуларне и пацијенте са другим опасним болестима.
Прочитајте још:
