Према неким проценама, војска је употребом ових хемикалија погоршала здравље четири милиона људи.
Суђење које би могло бити историјско, почело је ових дана пред регионалним судом у граду Еври, близу Париза. У овом случају оптужено је више од десетак америчких мултинационалних хемијских компанија.
Суђење произвођачу агенса „оранж“
Францускиња Тран То Нга, која је добила држављанство ове земље, оптужује мултинационалне концерне да су властима САД продали високотоксични хербицид, чувени агенс „оранж“, који је америчка војска активно користила током рата у Вијетнаму. Поред тога, у тужби се наводи да произвођачи нису у потпуности обавестили Пентагон о опасностима ове хемикалије.
Тран То Нга је рођена 1942. године у тадашњој француској Индокини. Током вијетнамског рата није узимала оружје у руке, била је активисткиња, а обављала је и дужности новинара. Премештајући се као део северњачких јединица, постала је директан сведок и жртва употребе агенса „оранж“ (незваничан, али распрострањен назив хемикалије због наранџастих пруга којима су обележавали бурад са отровом). Војни стратези у администрацији председника Џона Кенедија мислили су да ће ово средство за уништавање вегетације рашчистити готово непроходну џунглу и лишити војнике Вијетконга усева који су неопходни за попуњавање залиха хране.
Према неким подацима, током рата америчка војска је искористила преко 70 милиона литара хемикалија. Тек након завршетка сукоба је постало јасно да је хемикалија погубна не само за флору, већ и за фауну, као и за људе. Американци су користили агенс „оранж“ у Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу 10 година, а његова употреба је прекинута 1971. године.
Францускиња, уз подршку неколико невладиних организација, тврди да су хемијски гиганти одговорни за здравствену штету која је нанета њој, њеној деци и огромном броју других људи услед употребе хемикалија, као и за еколошку штету (на пример, према проценама научника, у погођеним подручјима од стотину и по врста птица преживело је само 20). Према различитим подацима, због агенса „оранж“ и других хемикалија које су коришћене током рата, настрадало је до четири милиона људи.
Тран То Нга је имала типичне последице услед излагања агенсу „оранж“ који садржи диоксин: дијагностикован јој је дијабетес типа 2, као и изузетно редак облик алергије на инсулин. Према њеним речима, она је такође два пута прележала туберкулозу, лекари су јој дијагностиковали рак, а једна од ћерки је умрла у детињству од урођене срчане мане. „Не борим се за себе, већ за своју децу и милионе других жртава“, рекла је она.
Нема подршке из Ханоја
Све оптужбе представника цивилног становништва, чије је здравље настрадало због излагања хемикалијама, судови су донедавно одбацивали.
Скреће се пажња на чињеницу да се процес одвија без икаквог учешћа званичних власти Вијетнама. „Генерално, у Вијетнаму многи људи подржавају ову тужбу, јер је тамо тровање представљало праву трагедију“, рекао је недавно за лондонски „Телеграф“ аутор књиге „Агенс Оранж: вијетнамска апокалипса“ Андре Буни. Међутим, тужилац не би требало да очекује „званичну подршку владе (Вијетнама), која тражи добре односе са Сједињеним Државама“, у нади да ће смањити регионални утицај Кине, додаје он.
Намерно убијање природе
Чак и током ратних година, творци агенса „оранж“ су почели да се противе његовој употреби у Вијетнаму. Касније је један од њих, биолог Артур Галстон, на конференцији у Вашингтону 1970. године, предложио да се усвоји „нови међународни споразум којем би екоцид био забрањен“. Термин који је сам предложио, Галстон је дешифровао као „намерно уништавање природе“.
Термин екоцида је касније уврштен у кривичне законике десетак земаља. Кривични законик Руске Федерације такође садржи члан 358 у коме је казна предвиђена за „масовно уништавање флоре и фауне, тровање атмосфере или водених ресурса, као и вршење других акција које могу проузроковати еколошку катастрофу“ — затвор до 20 година. Међутим, по овом члану Кривичног законика РФ није изречена ниједна казна, наводе „Известија“.
Страдали и амерички војници
Америчка војска, која је током вијетнамске кампање настрадала због ширења агенса „оранж“, добила је одштету од хемијских компанија 1984. године. Ни америчке власти нису заборавиле на своје учеснике у вијетнамском рату: на бази Министарства за питања ветерана, формиран је посебан фонд преко којег је више од 50 хиљада жртава или њиховим рођацима исплаћено укупно 197 милиона долара.
Почетком јануара ове године, у документацији о издвајању буџетских средстава за потребе Пентагона, проширен је списак оних болести услед којих они који су служили у америчким оружаним снагама могу да се пријаве за бесплатну медицинску негу. Списак је, између осталог, допуњен секундарним паркинсонизмом — болешћу која је слична Паркинсоновој болести по симптомима: дрхтање тела, недостатак координације, укоченост мишића, недостатак равнотеже и тако даље. Лекари су утврдили да ова, као и неколико других болести, могу бити повезане са излагањем човека компонентама агенса Оранж.
Продужени ефекат
Према подацима вијетнамског Црвеног крста, преко три милиона људи и даље пати од последица употребе агенса „оранж“, наводи „Франс 24“. Конкретно, употреба воде која у цевоводе долази из земље загађене хемикалијом, погубно делује на њихово здравље.
Покушај борбе за сопствена права на суду је можда једини излаз за жртве из Вијетнама које су биле изложене деловању агенса „оранж“ и које рачунају на бар неку врсту одштете, чак и ако она није изражена у новцу.
Чини се да су произвођачи хемикалије у овом контексту једини могући циљ тужилаца, јер би „покретање тужбе против америчке војске било унапред изгубљен случај“, сматра амерички публициста Чарлс Пирс. „Тужиоци овде сугеришу да су ’Монсанто‘ и други произвођачи дезинформисали Пентагон о токсичности агенса Оранж“, истакао је Пирс у колумни за „Ескир“.
Прочитајте и:
