Свако ко је хтео у то је лако могао да се увери током протеклих годину дана пандемије ковида 19. Ко се ослонио само на Запад, па чак и за то дао паре, остао је кратких рукава.
„Корона, док намеће маске, већем делу света у исто време их и скида, па су тако пале маске и са тога ко је шта способан да уради и колико је важно имати слободу избора поготово у кризним ситуацијама. То смо видели још прошле године у Србији зато што нам прва, конкретна и једина помоћ није стигла са Запада, који нас стално салеће како нас жели у својим редовима и стално поставља услове, него са Истока, из Кине и из Русије“, каже за Спутњик политиколог Александар Павић.
Ослонац на Запад и Исток – боље је седети на више столица
Он напомиње да је тако и сада са вакцинама и да само зато што смо практично једина земља у Европи која је оставила отворена врата и према Истоку и према Западу, стојимо толико боље од других. Због тога не зависимо од добре воље великих фармацеутских компанија са Запада које су очигледно својом моћи и утицајем, лобирањем, натерале да све западне државе буду везане за њих и њихове испоруке. На време смо се, како додаје, обратили пријатељима са Истока.
„Сада се види колико је то била важна одлука и уопште важно стратешко опредељење да не окренемо леђа Истоку за љубав Запада. Јасно је да смо међу водећим земљама у свету по стопи вакцинације, по доступности вакцина људима који желе да се вакцинишу. То треба да буде лекција за све друго. Битно је сачувати своју слободу избора и сада је ово још један доказ да није тачно да нешто нема алтернативну. Не само да све има алтернативу, него све мора да има алтернативу, јер ако нема, ви ћете доћи у ситуацију да зависите од нечије добре воље, милости“, изричит је Павић.
И Мађарска се опире
Везивање само за један центар моћи, онај на Западу, већина у овом тренутку плаћа немогућношћу вакцинације пошто је изостала најављена количина произведених вакцина, па су оне стигле само до одабраних купаца.
Мађарска је, иако чланица ЕУ, показала отвореност за сарадњу према другој страни и набавку руских и кинеских вакцина и набавили би их, каже он, и раније да су имали ту слободу избора као што смо имали ми. Тек када Брисел није испунио своја обећања показали су да постоје и друга решења и да нико нема право да очекује да држава жртвује здравље свога становништва зарад неких наводних правила или профитних интереса великих фармацеутских компанија са Запада, истиче Павић.
Да се свет неповратно мења, са чим се западни центри моћи тешко мире, без длаке на језику је поручио управо шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто. Након више година одлагања, највише због примедби Брисела, Мађарска и Кина су усред пандемије априла прошле године потписале споразум о кредиту за финансирање изградње железнице између Будимпеште и Београда, који је део кинеске иницијативе Појас и пут. Након тога и после разговора о односима ЕУ-Кина са својим колегама из Уније поручио је да ниједна европска држава не би требало да се претвара да нема интерес за неговање добрих односа с Кином и да је крајње време да велике европске државе оставе за собом лицемерје.
Бити везан само за једну геополитичку опцију – погубно
Павић подсећа на случај гасовода „Јужни ток" од кога је Бугарска под притиском Запада одустала и због тога много изгубила. То као и сада случај са вакцинама су, како каже, два велика примера у кратком распону од неколико година, који показују колико је погубно бити везан само за једну геополитичку опцију.
На питање како ће се после свега Запад даље понашати и хоће ли тако лако и даље потезати за мерама штапа и шаргарепе, ако алтернатива ипак постоји, он каже да Запад ништа неће научити из својих грешака док не буде морао.
„Они су већ могли да науче све то још пролетос када се корона захуктавала и када је била несташица санитетског материјала, када су морали да ограниче извоз чак и међу земљама унутар ЕУ. Онда им је наравно, сметало када је помоћ дошла из Кине и из Русије. Видело се, међутим и по питању вакцина да су опет све хтели да централизују и опет су хтели да то искључиво буду западне вакцине и урадили су исту ствар у истој кризи у размамку од пола године. Једноставно, Запад неће одустати док год има моћ или капацитет наметања својих ставова другима“, закључио је Павић.
Све што се дешавало током пандемије и начин накоји су се са њом носили кључни глобални актери, само је потврда да је време униполарног света у коме се питају само западни центри моћи, остало иза нас. У предности је онај ко је то на време схватио.
