У току хоспитализације медицинско особље свакодневно води рачуна о стању ковид пацијената. Тако се у одређеним интервалима проверава лабораторија, ради рентгенографија, а пошто се одређени параметри као што је ЦРП (протеин у крви човека који реагује растом у случају присутног акутног упалног процеса у организму) и Д димер (продукт разлагања фибрина који указује на актуелну активацију процеса згрушавања крви) доведу под границе референтних вредности, а снимак плућа покаже регресију упале, оболели од ковида 19 се отпуштају на кућно лечење.
Који симптоми су нормални, а који знак за узбуну
Међутим, с обзиром на то да је период опоравка од ове болести дужи од осталих познатих респираторних инфекција, по отпусту из болнице и терапије која је примењена и даље се могу јављати различити симптоми. На питање који су уобичајени након лечења, а који су разлог за узбуну, инфектолог и члан нишког Кризног штаба др Жарко Ранковић каже да све зависи од тога да ли је неко хронични болесник или не:
„Хронични болесник ће консултовати изабраног лекара који га најбоље познаје и по потреби упутити код специјалисте одређене гране. Уобичајени симптоми након изласка из болнице су, слабост, малаксалост, болови у мишићима, евентуално замарање. Али, ако то траје, уколико је израженије, поготово замор, онда би требало консултовати и кардиолога".
Он додаје да ако се настављају сув надражајни кашаљ, повишена температура, поново се треба јавити лекару.
"Карактеристика ковид вирусне инфекције је да је то системска болест која не напада само плућа, него може да нападне и кардиоваскуларни систем, да доведе до оштећења бубрега, централни нервни систем, и у складу са тим се треба и понашати. Не препоручује се физичка активност него мировање и умерено кретање. Значи, лагана шетња у неком паркићу, али да то не буде претерано физичко оптерећење, никако фитнес и теретане, то апсолутно не долази у обзир“, наглашава Ранковић.
Поновити лабораторију само уз изражене симптоме
Наш саговорник истиче да уколико пацијент има дуготрајне и изражене тегобе као што је температура која траје више од три дана, неопходно је да се понови лабораторија пре истека четрнаестодневне терапије, док у случајевима благе малаксалости то није потребно.
„Ако неко има скраћен дах и замара се, то су симптоми који требају да га упозоре да се поново јави лекару, и требало би можда поново урадити рентгенграфију плућа, евентуално и ЦТ плућа, поновити лабораторију, урадити крвну слику, ЦРП. То је све оно о чему треба водити рачуна. Ти пацијенти у већини случајева добијају и такозвану антокоагулантну терапију. Са њом морају да наставе и то је потребно да се прати од стране изабраног лекара или од лекара у ковид амбуланти“, истиче инфектолог.
Са њим се слаже и инфектолог др Дарко Ножић који каже да нова појава температуре, затим замарање које је неуобичајено јако, притисак у грудима, кратак дах, све то могу да буду последице оштећења срца или плућа, и онда се треба јавити пулмологу или кардиологу.
Након терапије коју пацијенти примене од куће, према речима Ранковића, нормална је малаксалост, главобоља, вртоглавица приликом устајања, а то објашњава чињеницом да су ти људи дуго били неактивни и да се нису кретали.
„Уколико се то дужи временски период одржава, рецимо седам дана, десет дана, пацијент ће консултовати изабраног лекара“, наводи Ранковић.
Повишен ЦРП и након терапије, као и нижи леукоцити, према његовим речима нормална су појава код оболевања вирусом ковид 19, и нема разлога за забринутост.
Од куће се врши „скидање“ са кортикостероида
Према речима инфектолога Дарка Ножића отпусне листе су доста схематизоване па су људи који изађу из болнице у незавидној ситуацији пошто имају мањак информација.
„Кортикостероиди се дају у болници, кад је прогресија болести, како би смањили прогресију и упални процес, нарочито упални процес на плућима. Они настављају да се дају и код куће, али не више због неке актуелне опасности, већ они у принципу не смеју нагло да се прекидају, па се онда прекидају по шеми. То сад што људи наставе од куће лечење кортикостероидима, то није лечење, него да постепено да кажем „скидање“ са кортикостероида, то обично траје око месец дана“, указује Ножић за Спутњик.
Терапија кортикостероидима може подићи ниво шећера у крви, као и крвни притисак. Стога, према речима нашег саговорника, по изласку из болнице треба чешће мерити шећер и притисак, и реаговати у складу са њиховим вредностима.
Трајање опоравка индивидуално
Жарко Ранковић додаје да дијабетичарима који раније нису имали потребу за инсулином исти не може бити преписан од стране лекара опште праксе, већ је за то надлежан ендокринолог. Уколико се по изласку из болнице код оваквих пацијената услед даље терапије коју примају од куће и даље настави тренд високог нивоа шећера у крви, тада се према његовим речима треба јавити управо ендокринологу.
Ножић закључује да је опоравак од упале плућа индивидуалан и да зависи од степена оштећења:
„Ако су тешке упале плућа и дуго трају, онда настане фиброза, односно везивно ткиво на плућима, и то је доживотно, тај ожиљак не може да се скине и смањује функционалност. Највећи број људи се опорави. Оно што људи греше, јер се често саветује снимање плућа рецимо одмах по отпусту десетак дана. Те рентгенске и скенерске промене на плућима чак и кад је човек добро трају по месец дана. Тако да не треба пре месец дана, чак и шест недеља радити контролни рентген плућа, јер је потребно врло дуго време да се рентгенолошка слика поправи. Тако ако се људи сликају па виде сенке, онда лекари дају додатне антибиотике, што није потребно ако је миран ЦРП“.
Прочитајте још:
- Одговори на питања после примања вакцине – када се стварају антитела и колико су она трајна
- „Вакцина за целокупно човечанство“: Угледни часопис потврдио - Спутњик Ве ефикасан 91,6 одсто
- Вучић после разговора са Путином: Србија ће уз помоћ руских стручњака производити вакцине
