Она је у интервјуу блогеру и политичком коментатору Асену Генову тим речима одговорила на његову примедбу о томе да је Дрецун, поред поменутог термина, износио оштре изјаве на рачун посланика бугарског порекла Новице Тончева.
Према речима Захаријеве, политичари на Балкану у решавању унутрашњих политичких спорова политичари настоје да сукобе суседне земље. Она уверава да је Министарство иностраних послова Бугарске реаговало у случају Дрецуна.
Како је рекла, разлика између коришћења језика непријатељства у Скопљу и Београду је у томе што су такве изјаве део државне политике Северне Македоније и вуку корене још из образовног система. С тим у вези, додала је да је из тог разлога и формирана заједничка историјска комисија чији су чланови у обавези да разјасне неслагања и елиминишу несугласице на пољу школских програма.
Бугарска министарка изјавила је да за етничке Бугаре постоји проблем са уџбеницима и у Србији. Према њеним речима, у тој земљи нема уџбеника за српске Бугаре који су написани на бугарском језику, али да Србија обећава да ће испунити све своје обавезе у тој сфери.
Она је нагласила да Србија заиста има веома добар закон по питању мањина, али да је веома важно да он буде реализован и у пракси.
„Знате да влада несташица уџбеника, да постоји проблем приступа здравственом систему и да има бугарских инвеститора које су једноставно протерани због, благо речено, чудних поступака локалних власти. Знате да је у питању један од рејона са највишим степеном незапослености у Србији (мисли се на Димитровград, Босилеград, Бабушницу, Сурдулицу, Пирот и Зајечар). Увек покрећемо ова питања. Верујте, ми не меримо Србију другим аршинима“, рекла је бугарска министарка обраћајући се Србији.
Према речима Захаријеве, разлика је у томе што је Србија већ започела преговоре о уласку у Европску унију, а Северна Македонија је, како је рекла, земља која тек почиње да отвара преговарачка поглавља.
„У нашим нерешеним питањима заиста постоји разлика. Са Србијом немамо отворена нерешена питања. У случају Србије, Бугарска једноставно инсистира на имплементацији закона о мањинама који је усвојио српски парламент“, истакла је она.
Министарка је поново прокоментарисала и одлуку Скопља да врати учење српског језика у неколико општина и да отвори српски културни центар, рекавши да је то унутрашње питање саме Северне Македоније.
„Ми изводимо сопствене закључке, али не можемо да се мешамо ни у питање отварања културног центра, ни у увођење учења српског језика. Просто желимо да постоји и бугарски центар, али је то унутрашње питање“, додала је.
