Тврђава-камелеон
Довољно је погледати платна руских сликара, почев од Фјодора Алексејева, који је насликао многе призоре главне тврђаве Русије, па све до слике Василија Сурикова „Јутро стрелског погубљења“ из којих се јасно види да зидине Кремља нису увек изгледале исто.
Кремљ је неколико пута мењао изглед. Током владавине Дмитрија Донског био је од белог камена и такав изглед је задржао два века. Иван Трећи Аристотел Фиораванти је извршио капитални ремонт тврђаве и од тада су зидине црвене боје. Италијан је организовао производњу цигле, која је била трајнија и погоднија за изградњу одбрамбених бедема.
Наполеон је Кремљ видео као бели камен. Зидови, наравно, нису поново грађени већ само прекречени према моди 18. века.
Зидине су биле најнеобичније током Великог Отаџбинског рата. Како би се сачувао од бомби, одлучено је да се Кремљ „сакрије“. На Црвеном тргу су постављене улице са лажним кућама, маузолеј су прекрили кровом, уклонили звезде, а на зидинама су нацртали прозоре, како би из ваздуха изгледало да се ту налазе куће.
Која је кула важнија?
Није баш најјасније како је Спаска кула постала најзначајнија. Тројицка кула је виша, а кроз Боровицку увек пролазе државни званичници.
Очигледно је да статус главне Спаској кули пружа познати часовник са звонима, који у почетку није био на њој. Готски звоник је довршен тек за време Михаила Романова. Испоставља се да Спаска кула није одмах постала најзначајнија у тврђави.
Тајницка кула је у почетку имала већи значај. Она је прва направљена и сат се на њој појавио још у 16. веку. Међутим, њен посебан статус се огледа у томе што су руски цареви кроз њену капију излазили на реку Москву за Богојављење.
Тајницка кула је и касније повезивала владаре и реку. Приликом крунисања Александра Трећег, ту је направљена фонтана која је узимала воду из бунара и усмеравала млазове директно у реку. За време Николаја Другог, фонтана је замењена воденом каскадом, која се такође спуштала у корито реке.
Тајне подземља
„Метро-2“ је постала урбана градска легенда о којој су сви говорили после распада СССР-а. Званично, постојање тајне метро линије није потврђено. Затворени подземни путеви постоје и у Пекингу, Вашингтону, Пјонгјангу, па зашто их не би било и у Москви?
Игнатије Стелецки је истраживао подземну Москву и открио неке информације. Према његовом мишљењу, тајним тунелима је било могуће доћи до Воробјових гора, што се поклапа са најпознатијом легендом о „Метроу-2“. Истраживач је умро 1949. године, када на тој локацији није званично ни планирана линија метроа.
Стрелецки је уз Стаљиново одобрење само годину дана истраживао у Кремљу (од децембра 1933. године до краја 1934. године). Затим му је то било забрањено. Ископавања су настављена без његовог учешћа.
Сматра се да заиста постоје разгранати подземни пролази у срцу Москве, да су они модернизовани и прилагођени за тајне потребе државе и евакуацију у случају нуклеарног напада. Могуће је да и да „Метро-2“ не само да постоји, већ и да у целини или делимично пролази стазама уцртаним вековима уназад.
Прочитајте још:
