У питању је монументално дело „Врата ка западу” (Gateway Arch), споменик из реда националних историјских знаменитости Сједињених Америчких Држава, за чију обнову ће бити примењено знање истраживача из Централног института за конзервацију (ЦИК) и Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) Универзитета у Београду.
Поред студије „Корозиона својства ласерски чишћених површина на артефакту од гвожђа” из Србије, за конзервацију дела финско-америчког архитекте Ероа Саринена биће коришћена и истраживања још два научна тима, француско-грчког и кинеског. Њихове студије одабране су међу десетинама хиљада објављених научних радова о ласерском чишћењу артефаката, потврдила је за Политику др Сузана Полић, директорка ЦИК-а.
Информацију да ће и српски научни тим допринети конзервацији споменика који симболише проширење САД на запад недавно је у менаџмент плану за конзервацију споменика, на свом сајту објавила Гети фондација из Лос Анђелеса, која подржава заштиту културних наслеђа у свету.
Иначе, „Врата ка западу” су израђена од челика и бетона, са спољном облогом од нерђајућег челика, и спадају у једну од четири најпосећеније атракције на свету које је направио човек, са више од четири милиона посетилаца годишње. Како наглашавају у ЦИК-у, по популарности су испред Лењинове гробнице, Дизниленда и Ајфеловог торња.
„Ово је до сада незабележени успех српске конзервације у свету и афирмација знања у примени ласера у заштити културних добара, које користе наши научници из ЦИК-а, у сарадњи са ИХТМ-ом. Није било никаквог конкурса, већ су особе задужене за конзервацију „Врата ка западу” истраживале шта би им у том подухвату користило из научних радова објављених у свету. И пронашли су студију коју смо радили колеге Бојана Радојковић, Боре Јегдић, Биљана Бобић, Славица Ристић и ја. Објављена је само у домаћем угледном часопису „Заштита материјала”, Инжењерског друштва за корозију, а не у неком од светских водећих научних часописа, у којима, иначе, наши истраживачи објављују. То је не само потврда вредности нашег истраживања, већ и поменутог српског часописа. Наша сазнања отворено делимо са целим светом, јер она и имају праву вредност када их сви усвоје, а не када се чувају као тајна“, наглашава Сузана Полић, која је и први српски научник који је докторирао на примени ласера у заштити културног наслеђа.
Њене методе и знања, као и целог научног тима ЦИК-а и ИХТМ-а се, сем у САД, користе у више од 50 земаља на свим насељеним континентима. Директорка Полић истиче да их примењују на више од 250 универзитета, музеја и националних истраживачких центара.
Тако, на пример, у Турској и Египту методе научника из Београда користе за ласерско отклањање корозије са текстила који се налази на вредним делима у њиховим археолошким музејима.
Истраживачи ЦИК-а истичу да је са њиховог института на београдским Теразијама, 2016. године потекао и један од најинтересантнијих пројеката који је чак довео до отварања новог светског музеја. У питању је израда реплика несталог викиншког оруђа, на основу српске методологије, након чије израде је основан Музеј викиншких бродова у Ослу (The Viking Ship Museum), са сталном поставком поменутих предмета. Он је део Музеја историје културе Универзитета у Ослу, у ком су пре примене српске методе у изради оруђа, чували те драгоцене предмете.
