Милијардери скоро да више не воде оперативно своје фирме. Џеф Безос, један од најбогатијих људи на свету, најавио је прелазак у борд директора, док ће на његову функцију генералног менаџера доћи Енди Џеси у трећем кварталу 2021.
Слично се догађало и у другим технолошким гигантима, а за сада једино Закерберг опстаје на челу Фејсбука, пише ЦНБЦ.
Тако је „Епл“ 2011. године преузео Тим Кук, пошто се болест Стива Џобса, оснивача те компаније, погоршала, да би на крају од ње и преминуо.
„Мајкрософт“ је променио генералног директора 2014. године, када је Бил Гејтс напустио место председника борда директора, а на највише оперативно место компаније дошао је Сатја Надела.
„Алфабет“, мајка-фирма Гугла, такође је доживела велику промену када је суоснивач Лери Пејџ препустио своје место Сундару Пичају 2019. године.
Нешто слично се догодило и у „Тесли“, где је тренутно најбогатији човек света Илон Маск годинама генерални директор. Али, он је на то место дошао тек 2008. године, пет година после оснивања. Маск није био међу иницијалним оснивачима, већ се компанији, као инвеститор, придружио са годину дана закашњења. „Теслу“ су 2003. основали инжењери Мартин Еберхард, који је до 2008. био директор, и Марк Тарпенинг.
Са друге стране, Марк Закерберг опстаје на челу Фејсбука од 2004. године.
Његова тајна је у томе, пише ЦНБЦ, што, за разлику од других оснивача технолошких гиганата, Закерберг држи већину деоница и већину гласова у управљачким телима своје компаније.
То му даје могућност да води компанију како он жели, а да му сувласници не постављају превише питања. Уколико им нека његова одлука смета, имају могућност само да продају акције. Тако може да доноси одлуке које би краткорочно могле да засметају деоничарима, али дугорочно су довеле Фејсбук на доминантну позицију.
ЦНБЦ је анализирао и како су технолошки гиганти пословали после одласка њихових оснивача са челних места. Према њиховом истраживању, „Епл“, „Мајкрософт“ и „Алфабет“ доживели су раст вредности деоница и раст прихода од како их воде нови лидери, а не оснивачи.
Тако је, рецимо, вредност деоница „Епла“ од 2011, када се догодила смена, до данас, скочила са 13,44 долара на 134, 99 долара. Приход им је порастао чак 153 одсто у истом периоду, са 108,2 милијарде на 274,5 милијарди долара годишње.
Међутим, „Епл“ се у том периоду није могао похвалити иновацијама какве је имао за владавине Стива Џобса. Док је у Џобсово време на тржиште избачен низ револуционарних производа, као што су ајмек, ајпод, ајфон, ајпед, његов наследник може се похвалити једино Епл сатом.
Од тренутка одласка Била Гејтса, до данас, вредност деоница „Мајкрософта“ порасла је чак седам пута, са 36,25 долара у 2014, до 239,51 долар сада. Приход им је у истом периоду порастао за 62 одсто, са 77,8 милијарди на 125,8 милијарди долара годишње.
Слично као и код „Епла“, ни „Мајкрософт“ после одласка свог оснивача не може да се похвали неким новим запаженим производом. Међутим, Сатја Надела је увео револуцију у самом пословању, па „Мајкрософт“ сада није само продавац софтвера и оперативног система, већ је увео систем претплате на софтвер који може да се користи на интернету, без инсталирања на кућном рачунару.
Иако се смена на челу „Алфабета“, у пословном смислу, догодила тек недавно, и њима је вредност деоница порасла за 48 одсто, са 1,294 долара у децембру 2019, на 1.919 долара сада. Такође, порастао им је и приход за 13 одсто, са 161,9 милијарду, на 182,5 милијарде долара.
Прочитајте још:
.jpg){kind=link}