Срамота обезглављеног Партизана

„Шта је по среди? Да није нека утакмица?“, упитао је репортера Спутњик спорта збуњени словеначки бициклиста.

Симпатични господин са ранцем на леђима и шареном траком преко чела се се игром случаја у четвртак око поднева нашао у улици Доктора Милутина Ивковића у Београду, тик испод јужне трибине стадиона Партизана.

Пажњу му је скренула сцена – испред фудбалског стадиона велики број наоружаних и маскираних припадника полиције, неколико полицијских аутомобила, екипа ватрогасаца, чудан мук који одаје утисак да се не дешава ништа лепо.

„Полиција упада у стадион, ухапсили су ноћас неке навијаче“, гласио је одговор репортера Спутњика, у осрамоћеном тону.

Заиста, сцена у којој се испред стадиона, названог храмом фудбала, на 70. годишњицу завршетка његове изградње, налазе до зуба наоружани припадници специјалних јединица, ватрогасци, људи са маскама, може само да изгледа тако – срамотно за свакога ко се нађе у ситуацији да мора да објасни шта се заправо дешава.

А десила се последица, као и увек, последица свега што се у српском друштву, животу, па и спорту дешава у последњим годинама, нешто чиме би требало да се баве надлежни органи, али и одговорна лица у Фудбалском клубу Партизан.

Покушао је генерални директор Милош Вазура, у првој реакцији за Спутњик, да укаже на то да је стадион у власништву Југословенског спортског друштва.

Будимо озбиљни и реални – навијаче, „навијаче“ и заинтересована лица разноликих професија не привлаче ни атлетски, ни стрељачки, ни куглашки клуб, већ готово искључиво фудбалски – са свиме што он носи са собом.

Пребацивање одговорности на тело чији је председник истовремено и председник ФК Партизан, Милорад Вучелић једино је што је Вазура урадио током четвртка у ком није било црно-белог, већ само црног, зифт црног, најцрњег дана у историји „славног клуба свима знаног“.

Вазура је био је присутан у околини стадиона док је полиција са првосумњиченим за разноразна кривична дела, криминогеном особом сакривеном иза титуле вође дела навијача Партизана, Вељком Беливуком, покушавала да пронађе „нешто“ у предворју спортског објекта у Хумској 1.

Не знамо шта, али с обзиром на то да је полиција користила и дресиране псе може се претпоставити да су мета били наркотици или оружје.

Шта год то било, срамотна је сама помисао да би било шта такво могло да се нађе у, поновићемо, „храму фудбала“.

Посебно је скандалозно откриће да је криминална организована група користила просторије култног ресторана „Партизан“, претворивши га у свој бункер, базу, место за окупљање, договарање и ко зна шта још.

Да, то је исти онај ресторан за који се месецима уназад говорило да годинама не ради, а све у вези са наводима да је баш ту бивши тренер фудбалера Партизана и играчка легенда Саво Милошевић био мета напада хулигана.

Они су у праскозорје „црног четвртка“ ухапшени баш у тим просторијама, њих чак 15-орица, Беливук је пронађен на планини Рудник, док су његовом наводном првом сараднику Марку Миљковићу лисице стављене на руке у Београду.

Како је дошло до тога да криминална група направи своје упориште у просторијама стадиона нико није ни пожелео да објасни, само је потпредседник клуба и професор Правног факултета Владимир Вулетић покушао.

Рекло би се, неуспешно и за његове стандарде – немушто.

„Навијачи су оградили један део баште ресторана на Партизановом стадиону и то је простор који није имао власника. Нису то никакве трајне просторије, већ преграђен отворени простор”, рекао је Вулетић.

Фотографије објављене у медијима га демантују и указују на два могућа сценарија – или управа Партизана није знала шта се дешава на стадиону или покушава да пронађе начин да себе изузме из целе приче.

​Оба сценарија су потпуно невероватна, замислите да у својој кући не знате да вам се „населила“ криминална група? Или – замислите да ви не сносите последице за то што сте дозволили да вам се то догоди у кући?

Закључци су јасни, управа клуба је на овај или онај начин, правим навијачима, љубитељима спорта, обичним људима због којих тај, као и остали клубови заправо постоје, приредила највећу срамоту у историји и више не постоји начин да се та љага скине или да се некакво чињење или нечињење оправда.

Једнако као што оном бициклисти из Словеније ФК Партизан више неће бити један од највећих клубова са простора бивше Југославије, већ клуб у чији стадион је упадала полиција, усред бела дана и то не са идејом да на његовом зеленом тепиху одигра, на пример, партију фудбала.

Фудбал су на том терену, ако је веровати писањима медија и наводима државних званичника, играли и хулигани, главом једног од убијених супарника, што упућује на застрашујућу помисао да се обезглављивање догодило баш ту, у Хумској 1.

Репортер Спутњика није успео да објасни збуњеном Словенцу шта се дешава, али се нада, једнако као и сваки искрени љубитељ спорта, да ће неко из Партизана то урадити. Свима нама.

Питање је ко и како – Вучелић и Вулетић су на боловању и у лошем здравственом стању, Вазура је у некаком магновењу из кога је питање како ће се извући, док са собом у све то вуче и цео клуб, а баш је на њима, као носиоцима функција и одговорности да изађу пред јавност и отворе карте.

Није ствар овде у „падању глава“, Партизан је већ обезглављен чињеницом да су његова два водећа функционера онемогућена да обављају свој посао због тешких здравствених ситуација.

Све се своди само на просту чињеницу да ствари које су се десиле више никада не смеју да се понове, ни у каквом облику, ако ни због чега другог, бар из пијетета према историји и баштини једног клуба као што је Партизан, моментима заборављеним негде у процесу прављења компромиса са „моћнима и опаснима“.

► Спутњик на лицу места: На „Маракани“ је било мирно, а у Хумској рација, полиција и Беливук

► Скандал за скандалом: Бивши функционер рекетирао фудбалера Војводине

► Голац за Спутњик о „путујућем циркусу“: Ругање здравом разуму, остаје још само да се укине фудбал