Није јасно само које место међу њима заузима генетика, а истраживања с једнојајчаним близанцима помогла су да се добије одговор на то питање.
У марту 2020. године, када је Италија била у епицентру вируса корона, ковид-19 је дијагностикован код два шездесетогодишњака са севера земље. Овај случај не би привукао посебну пажњу лекара, да није било једног детаља: пацијенти су једнојајчани близанци, односно имају исти скуп гена. Живели су заједно, радили у аутомеханичарској радњи, водили сличан начин живота и заразили су се, по свему судећи, истовремено.
Браћа по ковиду
Да се све одвијало по сличном сценарију, то би значило да генетски фактори могу утицати на тежину болести. Међутим, испоставило се другачије.
Неко време након што су се заразили, браћа су се осећала лоше — имали су високу температуру, запушен нос и јак кашаљ. Десетог дана након првих симптома, примљени су и исту болницу са благом упалом плућа, где их је на исти начин лечио исти тим лекара.
Један близанац се прилично брзо опоравио и био је кући недељу дана касније. Други је пребачен у јединицу интензивне неге и прикључен на респиратор. На одељењу интензивне неге је био 17 дана. Након што су га отпустили из болнице, за разлику од брата, опорављао се полако.
Аутори чланка који описује ову причу истичу да разлика у томе како су пацијенти преболели ковид није повезана са здравственим стањем, јер током прегледа нису откривене хроничне болести код пацијената. Нису могли утицати ни спољни фактори као што су загађење ваздуха или услови рада: близанци су живели и радили заједно.
Поред тога, сва је прилика да су се заразили од једног контакта, што значи да су добили исту дозу инфекције.
Непредвидиви вирус
На другом крају планете, у Сједињеним Државама, догодила се слична ствар. У априлу 2020. године, 35-годишње једнојајчане близнакиње из Мичигена су примљене у болницу са грозницом, јаким кашљем и отежаним дисањем. Већ четврти дан су се жалиле да се не осећају добро. Лабораторијска анализа је дијагностиковала SARS-CoV-2.
Као и у случају браће Италијана, сестре су водиле сличан начин живота, имале су готово исте здравствене показатеље и патологије — гојазност (индекс телесне масе 44) и дијабетес типа 2. Поред тога, једна је боловала од астме. Ово су озбиљни фактори ризика за ковид-19.
Недељу дана касније, сестра која је имала астму осећала се добро и отпуштена је из болнице. Друга је била прикључена на респиратор и могла је самостално да дише тек након месец дана. Чекала ју је дуга рехабилитација.
Наслеђивање наспрам околности
У научној литератури постоји још један чланак о једнојајчаним близанцима: једногодишње девојчице из Кине су се заразиле вирусом korona почетком 2020. године, обе су имале исти ток болести и прилично лако су прележале вирус.
У Русији се стручњаци и лекари у болницима где се лече пацијенти заражени ковидом-19, нису сусретали са таквим случајевима. Из Централног истраживачког института за епидемиологију Роспотребнадзора рекли су да се нису сусретали са таквим пацијентима. На клиникама Универзитета Сеченов, где се од априла примају пацијенти заражени новом инфекцијом ковид-19, такође нису регистровани близанци који су се истовремено заразили.
Али близанци су били под надзором током великог британског истраживања које испитује допринос наслеђивања развоју ковида-19. Има више од две хиљаде учесника; 277 су једнојајчани (монозиготни) близанци и 68 су дизиготни: њихов скуп гена се поклапа 50 одсто, као и код обичне браће и сестара.
Прелиминарни резултати су се појавили у мају 2020. године на сајту medRxiv на коме се објављују чланци који још увек нису прегледани и објављени у научним часописима.
Стручњаци су, упоређујући податке о симптомима ковида-19 код обичних људи, монозиготних и дизиготних близанаца, дошли до закључка да симптоми попут грознице, дијареје, губитка чула мириса и поремећаја свести зависе од генетских фактора.
Другим речима, једнојајчани близанци често имају ове симптоме заједно. Док кашаљ, недостатак апетита или болови у мишићима могу мучити само једног од њих.
Значај стеченог имунитета
У интервјуу за „Гардијан“, шеф истраживачког тима Тим Спектор са Кингс Колеџа у Лондону, на основу ових података, изјавио је да генетски фактори могу утицати на тежину протицања вируса корона. Међутим, чланци који су касније објављени о америчким и италијанским близанцима су довели у питање његове закључке.
А иако постоје радови који показују везу између крвне групе, генетских маркера и тежине ковида, неки научници сматрају да, под једнаким условима, развој болести пре зависи од претходно стеченог имунитета и микроорганизама који се налазе у цревима.
У коментарима на чланак о италијанској браћи, истраживач Морган Бирабахаран са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу истакао је да идентични близанци могу бити генетски, демографски и бихејвиорално исти. Али ако је један од њих једном имао сезонски коронавирус, код њега се могао развити Т-ћелијски имунитет који је одредио како ће ковид-19 протицати код пацијента. Истина, о томе се у самом чланку не говори.
С друге стране, једнојајчани близанци нису увек тако идентични као што се то обично мисли. Недавно је међународни тим научника показао да постоји мали проценат разлике у раним спонтаним мутацијама које се јављају на самом почетку живота. Процењује се да се јављају код 15 одсто монозиготних близанаца. Врло је вероватно да је управо та мала разлика заштитила сестру и брата који су имали више среће у америчким и италијанским паровима.
Прочитајте још:
