Према његовим речима, он је на преговорима са шефом европске дипломатије Жозепом Борељом указао на одговорност Брисела за крах односа Русије и ЕУ.
„Обратио сам пажњу на то да је након посете Москви која је трајала од 4. до 6. фебруара Борељ на свом блогу објавио бројне коментаре. У једном од њих представља случај као да се наводно 'Русија убрзано удаљава од Европе'. Током преговора са Борељом управо сам говорио о значају изградње односа Русије и ЕУ на системској основи“, рекао је Лавров.
Шеф руске дипломатије додао је да је 2014. године „сама ЕУ срушила архитектуру вишестраних веза са нашом земљом која је мукотрпно стварана током година“.
„Подсетићу да је основни разлог била подршка Европске уније неуставном државном преврату у Украјини са веома израженом антируском нотом. Као резултат тога, обустављени су самити Русија-ЕУ који су одржавани два пута годишње, као и састанци владе Руске Федерације са Европском комисијом. 'Замрзнути' су формати Сталног савета партнерства Русија-ЕУ и двадесетак секторских дијалога. Раније, много пре државног преврата у Украјини, на инсистирање појединих земаља-чланица ЕУ, прекинут је рад на нацрту готово спремног споразума о краткорочним безвизним путовањима за грађане Русије и ЕУ“, навео је министар.
Према његовим речима, од 2004. године, када су се балтичке земље придружиле чланству у ЕУ, „спроводи се отворена и доследна дискриминација становништва које говори руски језик, а које тамо живи“.
„Поставља се здраворазумско питање - ко се од кога удаљава? Можда је сама Европска унија та која удаљава од себе Русију, руски језик и културу? Што се тиче руске стране, поново смо потврдили на преговорима у Москви да смо усмерени на нормализацију читавог комплекса односа са ЕУ – али не на бази унилатералних захтева, већ узајамног поштовања и узимања у обзир међусобних интереса“, истакао је Лавров.
Према речима руског министра, Москва је уз такав приступ спремна и на сарадњу у одређеним правцима где се „наши интереси поклапају“.
„Узгред речено, у Москви су договорене области за продубљивање сарадње као што су здравство, наука и технологија и климатске промене. Ако се дода кључни традиционални правац енергетике, добија се сасвим солидна обострано корисна агенда, ако је не жртвујемо геополитичким играма“, нагласио је шеф руског Министарства спољних послова.
Прочитајте још:
