Драгију су, наиме, подршку за састав владе која ће одлучивати о трошењу више од 200 милијарди евра које Италија добила од Европске уније за опоравак економије пружили и Демократска партија и странка Силвија Берлусконија „Напред Италијо“, а Лига Матеа Салвинија и Покрет Пет звездица поручили су да су спремни да за добробит државе оставе по страни своје ривалство.
Може ли „Супер Марио“ преокренути ствари у Италији
Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду скептичан је према чињеници да је управо Марио Драги, којег зову и „Супер Марио“, кандидат за новог италијанског премијера, јер сматра да је он током своје каријере у финансијама допринео да Италија и Европска унија дођу до овако тешке финансијске ситуације у којој су данас.
Драги је, како каже, врло рано, још крајем седамдесетих година уведен у свет високих финансија.
„Он је један од људи који су одлучивали о приватизацијама великих националних корпорација у Италији, дакле о њиховој распродаји, и шест година провео на челу Италијанске централне банке, а осам година је водио Европску централну банку. Резултати и у Италији и у Европској унији су евидентни. Данас он, без избора који су у италијанским медијима са националном фреквенцијом „прокужени“ и обележени као нешто лоше по Италију, долази на место председника владе, а подржавају га све партије осим десничарске странке „Италијанска браћа“. То нам говори о стању демократије у Италији, која улази у своју терминалну фазу“, сматра Јанковић.
Да ли демократија у Италији „умире“
У прилог тези да демократија у Италији „умире“, Јанковић каже да је од 2011. године до данас у тој земљи постојала само једна влада која је била заснована на резултатима избора. Све остале владе су, како каже, прекршиле директна обећања дата бирачима или су биле осниване тако што су људи које нико није бирао бивали постављани на место председника владе.
„И Матео Ренци и пре њега Марио Монти, којег су такође звали „Супер Марио“, и сада Марио Драги су људи које нико није изабрао на изборима, а који имају највишу функцију извршне власти у Италији. Дакле, власт није представничка, а то је конститутивни елемент демократије. Овде народ није у могућности да изабере власт, него му се она намеће. Такође, чини се да у случају Марија Драгија постоји страховити притисак на све људе на политичкој сцени, јер је једина странка која се усудила да не уђе у власт партија „Италијанска браћа“, која мора практично да се правда зашто не улази у владу и објашњава да није логично да партије са потпуно различитим политичким, идеолошким и економским програмима заједно праве владу“, истиче саговорник Спутњика.
Он оцењује да тако обимна подршка суштински различитих партија новој италијанској влади указује на то да се „скидају маске“ тамношњих политичара, а на питање шта од ње очекује каже - ништа добро.
„Очигледно је да Италија мора да усвоји ту помоћ која је већински састављена од кредита, дакле да се још додатно задужи, па ако је додатно задужење спас, онда да, онда ће то бити једна успешна влада. За оне, пак, који не мисле да је додатно велико задужење спас за економију те земље и саме Италијане, то ће бити једна прилично лоша влада. Међутим, очигледно је да на Западу долази до, условно речено, једне велике револуције, па и револуције политичког система, где се све мање толерише постојање другачијег мишљења. Просто, оно што се дешава у Америци има свој одраз и у Европској унији и њеним земљама чланицама, негде више, а негде мање“, каже Јанковић.
Према његовим речима, у наредних десет година ћемо видети видети крупне промене у политичком систему земаља Запада
„Мислим да је ово наговештај тога да ће се мењати начин на који смо до сада разумели политику и да ће сама могућност избора и промене бити све суженија“, сматра Јанковић.
Враћа ли се Салвини на „велика врата“
На питање да ли подршка Лиге новој влади Италије значи и повратак њеног лидера Матеа Салвинија на „велика врата“ на политичку сцену, Јанковић каже да је већ шест месеци приметна промена у иступима овог политичара и да је његова критика власти и мера које се доносе доста ублажена.
„Није јасно да ли је то последица неких уцена за које сада не можемо да знамо или неке његове стратегије од које очекује да му донесе корист. Лига јесте најавила своје учешће у новој влади рекавши да жели да помогне бизнис, да се мале, средње и велике фирме опораве и да се престане са отпуштањем, али делује помало смешно њихова порука да не постављају никакве услове за улазак у владу. Шта значи улазак у неку владу без да сте поставили услове? Да ли та влада онда може да ради шта год хоће? У сваком случају оно што може да се наслути из анализе јавног мњења је да је Лига изгубила део подршке коју је имала међу бирачима управо због такве политике где нема јасних ставова и критике“, закључује Слободан Јанковић за Спутњик.
Пред будућом италијанском владом су велики изазови – доношење мера за заустављање здравствене кризе изазване пандемијом, али и економска и социјална криза. Мандатар за састав нове владе, економски експерт Марио Драги познат је по изјави да ће „спасити евро по било коју цену“, а многи сматрају да је 2012. године то и учинио. Уколико успе да формира владу на месту премијера биће до наредних избора 2023. године.
