Он истиче истовремено да је крајњи циљ Запада – подривање суверенитета Русије.
Коментаришући Борељове контрадикторне изјаве – оне раније и ове које су дате током посете Москви – Шипилин оцењује да покушаји да се односи ЕУ са Русијом врате у нормалност за сада нису могући, све док Брисел одбија да призна суверенитет Русије.
Шипилин оцењује да протеривање дипломата из Немачке, Пољске и Шведске сугерише да је Русија променила тон комуникације са Западом и да више не намерава да сама нуди компромисе, већ чека предлоге колективног Запада.
Москва је, оцењује политиколог, послала низ порука, а пре свега ону да је Русија суверена држава и да се то мора поштовати.
„Били смо изузетно пристојни покушавајући да објаснимо да некако морамо да сарађујемо, да живимо у слози, али узалуд. Сада смо им јасно дали до знања да неће успети да разбију Русију ни споља, ни изнутра и да на те покушаје могу да заувек забораве. Ово је поручено колективном Западу и њеном гласнику – Жозепу Борељу. Чини ми се да је он све добро разумео, али не и колективни Запад, који и даље остаје у тим илузијама. Оцена посете биће дата 22. фебруара, али већ сада се чују коментари да је она била дебакл, иако то није истина. Бореља критикују што није желео да Лаврову покаже зубе“, напомиње експерт, додајући да је то површан приступ озбиљним нагомиланим проблемима.
Русија не пада на притиске
Шеф европске дипломатије посетио је крајем прошле недељу Москву, где се састао са министром спољних послова Русије Сергејом Лавровом.
Иако је раније говорио да, упркос потешкоћама, постоје области у којима Русија и Европска унија могу и треба да сарађују, након повратка у Брисел, Борељ је на свом блогу написао да се Русија све више удаљава од Европске уније, као и да „Русија не жели да искористи прилику за конструктивнији дијалог“ и критиковао је Москву да доживљава демократске вредности као егзистенцијалну претњу.
Шипилин истиче да су одавно прошла времена када је Русија била у позицији да слуша диктате споља и да је Москва то Европи јасно ставила до знања.
„Да ли још увек верују да могу нешто да диктирају, чак не ни Русији, већ целом свету?! У последњих неколико месеци догодило се превише тога да би се неко надао да ће свет поново слепо слушати те менторске предлоге Запада. Нико више не жели да слуша њихове лекције и предавања. То је отишло у неповрат и Русија је то јасно ставила до знања… Чини ми се да је Борељ све то видео и веома добро разумео. Мимика, интонација, гестови су све открили. Запад сада мора да тражи компромис. Русија више неће бити у позицији државе којој неко нешто диктира, ми сада реагујемо. Преузели смо иницијативу и тешко да ћемо је сада пропустити“, каже Шипилин.
Одговарајући на питање шта је главни „камен спотицања“ у односима Русије и ЕУ, Шипилин каже да је то Брисел, који се понаша као да Русија није суверена држава. То, како објашњава, траје већ три деценије, а у те сврхе користе се разни инструменти притиска: приче о људским правима, протестима, Наваљном, корупцији и слично. Он наглашава да то нису разлози напада на Русију, него инструменти притиска.
„Увек ће смислити нешто друго. Али најважније је лишити нас суверенитета. То је био задатак од самог почетка. И одређено време су у томе успевали, чинило им се да иду у добром смеру, да мало више притисну и победа ће бити њихова. Међутим, нама је суверенитет исувише важан, а они то нису узели у обзир, превидели су“, истиче експерт.
Лопта је у дворишту Запада
Шипилин оцењује да је Русија сада пред Запад ставила избор - или ћете препознати наш суверенитет у унутрашњој и спољној политици, или комуникације неће бити.
„То је, у ствари, оно што се догодило, оно што је поручено свету током Борељове посете“, каже Шипилин.
Он такође истиче да Русија никада није била против сарадње са ЕУ, али сарадње на равноправним условима. То, пре свега, како објашњава, предвиђа признавање руског суверенитета.
„Већ више од 20 година постоје покушаји да се постигну договори на равноправној основи, али сви они су били одбачени. Испоставило се да је, Европска унија, бар за сада, непоуздан партнер. То је рекао и министар Лавров. Лопта је сада пребачена у европско двориште, на терен колективног Запада и они сада морају да виде шта ће са њом. Тек када донесу одлуку, можемо да разговарамо“, закључио је експерт.
Прочитајте и:
