Амбасадор каже да је приступ Београда у дијалогу са Приштином поштен и да је неопходно постићи решење које може да потврди Савет безбедности УН, а које ће на првом месту задовољити национални интерес Београда.
Он каже да не охрабрују поруке Запада у којима се инсистира на признању тзв. независности Косова, али и покушају да се Републици Српској одузму овлашћења гарантована Дејтонским споразумом и истиче да Русија у контактима са међународним партнерима „гура“ став који одговара Београду.
„Русија није учесник дијалога, али је стална чланица СБ УН и прати ситуацију око КиМ уз сталну и веома добру размену информација и мишљења са Београдом, што је био случај и у телефонском разговору руског и српског председника Владимира Путина и Александра Вучића пре неколико дана“, наводи руски амбасадор у интервјуу за Танјуг.
Истиче и активности Русије као сталне чланице СБ УН и чланице других међународних организација усмерене на, како каже, спречавање учлањења тзв. Косова у међународне институције и даљег ширења признања тзв. косовске независности.
Као најсвежији пример дипломатско-политичких активности Москве наводи разговор шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом у Москви пре неколико дана, током којег је, како каже, између осталог, изнет и став Русије о ситуацији на Западном Балкану.
„Министар Лавров је говорио о немогућности притисака и кршења суверенитета на Западном Балкану, имајући на уму, осим КиМ, и питање БиХ и превеликих активности високог представника. То видимо као мешање у унутрашње ствари БиХ, која је независна држава, а не протекторат“, истиче Боцан-Харченко.
Он подсећа да је у региону много отворених питања и да проблеми нису нови, али да је све више притисака и неприхватљивих изјава које долазе из Приштине, БиХ, али и са Запада, а политичку ситуацију у Приштини види као „нестабилну“ уз оцену да је тешко предвидети када ће бити настављен дијалог са Београдом, под окриљем Европске уније, и какви ће бити његови резултати.
„На КиМ су избори, у овом тренутку дијалог није могућ и то је став Мирослава Лајчака и ЕУ. Не зна се када ће се дијалог наставити, а тешко је рећи какви ће бити резултати. Ситуација на Косову се није побољшала за српско становништво, нема осећаја безбедности, а превише је тензија и напетости од стране косовоалбанске политичке елите", каже Боцан-Харченко.
Он додаје да зато, уз забрињавајуће поруке из Приштине, али и из појединих западних земаља да је решење косовског чвора наводно могуће само уз признање тзв. независности Косова, забрињава то што су остала питања „споредна“ и што се најављује да ће се она решавати након признања.
Русија против именовања новог високог представника у БиХ
Русија не одобрава покушаје именовања новог високог представника у БиХ, каже у интервјуу за амбасадор Русије и наводи да то није у складу са ставом одбора Савета за имплементацију мира и планом о затварању Канцеларије високог представника (ОХР).
„На дневном реду Савета, који мора да се састане по том питању, треба да буде затварање функције високог представника, а не именовање новог, што би показало да међународна заједница потпуно мења свој став и да се враћа на оно што је било много година пре“, каже Боцан-Харченко.
Сматра да садашњи тренутак захтева предају свих овлашћења ентитетима у БиХ и да је прихватљива „пријатељска помоћ“ међународне заједнице, али ни у ком случају „наметање“ и онемогућавање БиХ да буде самостална земља.
На питање какав је став Русије о томе што је кандидат за наследника Валентина Инцка на месту високог представника немачки политичар Кристијан Шмит и да ли је Москва консултована око тога, Боцан-Харченко каже да се ради о покушају да се „прави политика коју Запад сматра прихватљивом“, али да за Русију то није прихватљиво.
„Ако они (Немачка) нуде свог кандидата, вероватно сматрају да ће он на најбољи начин вршити функцију високог представника и да ће бити више притисака, како кажу на Западу, у корист тзв. ’најбоље функционалности‘ БиХ. Али у ствари мисле на централизацију БиХ, а пре свега на одузимање пуномоћја Републици Српској“, каже руски амбасадор.
С обзиром на супротан став Русије, Боцан-Харченко не види могућност за постизање неопходног консензуса око питања високог представника у Савету одбора за имплементацију мира, уз подсећање да именовање ОХР није могуће ни без одлуке и потврде СБ УН.
„Ствара се веома тешка ситуација, али гледајући са стране тешко ми је да разумем шта, било ко да је на том месту, чак и са политичким и државничким искуством и угледом, може да учини у реалном животу, а не само на папиру“, закључује Боцан-Харченко.
Погледајте и емисију „Спутњик интервју“ у којој је гостовао руски амбасадор:
