Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство путем јавног конкурса са укупно девет милиона динара бесповратног новца суфинансираће унапређење органске производње у Војводини. Конкурс је управо обајвљен, а добијена средства могу бити утрошена на набавку прикључне механизације, машина и опреме за органску производњу.
Бесповратна средства за мршаву органску производњу
Бесповратним средствима, намењеним и физичким и правним лицима, биће покривено до 70 одсто сваке појединачне инвестиције, уз максимални износ од 700 хиљада динара.
Нада Латић, чије се пољопривредно газдинство у Ченеју већ 10 година бави органском производњом поврћа поздравља тај потез.
„Генерално то доста помаже. Такав конкурс је, мислим, био и 2019. и добро је што је одвојен један део за органске произвођаче, мимо конвенционалних. Мало нас је и, у супротном, стопимо се са великим произвођачима и онда обично тада не испуњавамо баш све услове. Зато је добро што је одвојен један део за органске произвођаче“, каже Латићева за Спутњик.
Нада, која са супругом Дејаном на целокупном имању од два хектара гаји органско поврће, каже да та производња у највећој мери захтева ручну обраду. Од машина које се највише користе су оне које нису велике - мотокултиватори, или мали трактори са ротофрезом. Новост су, каже, и машине за окопавање корова са силиконским прстима које су људи почели да купују. Такве су парцеле да није, каже, паметно користити велику механиузацију.
Машине, али без хемије
Како напомиње, сада на тржишту може да се набави и машина која, као парочистач, воденом паром уништава коров, јер никаква хемија не сме да се користи у органској производњи. Више то није могуће ни са јабуковим сирћетом које је раније било дозвољено, напомиње наша саговорница.
На питање да ли је тих 70 одсто бесповратних средстава од укупног улагања у механизацију довољна подршка која може да привуче органске произвођаче којих, како сама каже, није много, она истиче да је таква понуда сасвим уреду.
„Мислим да би људи требало за то да се определе, да је то добра прилика, поготово што не морају да купе унапред механизацију, него се прво одобри новац, па се тек потом реализује набавка. Не морате сами да обезбедите сав новац који вам се после рефундира. Сматрам да је то добра подлога за некога ко тек креће, јер су произвођачи органске хране мали. Не требају им велике машине, то је нешто што треба да се прилагоди малој фарми“, објашњава Латићева.
За трећину више органских хектара, али...
Према подацима Министарства пољопривреде, последњих година проценат органски обрадивих површина расте, али недовољно. У 2019. години органска производња одвијала се на 25.608 хектара, што је 32,95 одсто више у односу на 2018.
Најзаступљенија је ратарска производња са 46 одсто, а затим воћарство са 28,3, док су повртарство и лековито биље заступљени тек на 2,4 одсто површина.
Органском сточарском производњом бави се мали број произвођача, јер је она веома захтевна.
Прошле године су знатно повећане и субвенције и износиле су 26 хиљада динара по хектару за биљну производњу, док су оне за сточну производњу увећане око 40 одсто. У Србији је, пак, регистровано тек нешто више од 6.000 произвођача органске хране, а под органским производима је мање од један одсто пољопривредног земљишта, што је веома мало. У развијеним земљама, као што је Аустрија, то је око 20 одсто.
Зашто је мање од један одсто под органским производима
На питање зашто је то тако, шта је људима највећи проблем да би се одлучили за органску производњу, наша саговорница каже да је то страх од тога да ли ће та роба која има нешто вишу цену од конвенционалних производа, наћи купца.
Та бојазан посебно је изражена код оних који живе далеко од већих градова, па им је и тешко да дођу до позиције за продају. Она каже да њено домаћинство нема тај проблем, али је указала на пример Бабушнице коју су прошле године посетили, где има пуно органских малих произвођача са сертификатом. Имају, каже она, јако лепе производе, али су далеко од града и то им је велики проблем.
„Има купаца за органску храну и све се прода. Оно што ми сада имамо у Србији је мало и за Србију. Говорим о поврћу. Ратарство је друга ствар и мислим да га има и за извоз. Што се поврћа тиче то је мањак и за нас“, истиче она.
Њено домађинство, које је у пољопривреди 30 година, лако је и брзо, каже, прешло на органску производњу јер ни пре нису земљу третирали хемијом. Тако су одмах цело имање укључули у органску производњу за разлику од већине који прво почну са једном парцелом да виде како ће то ићи.
Извоз органских производа у 2019. износио је 29,7 милиона евра, а нејвише је отишло у земље ЕУ, Немачку, Холандију, Италију, Француску, Пољску, али и САД. Највише смо извозили смрзнуту органску малину, купину и концентрат јабуке.
Треба подстаћи произвођаче
Нада је испричала да је њен супруг две године за редом био на изложбеном сајму у Нирнбергу, који није продајни и понео је пар кутија са неколико производа за презентацију, колико је могло да стане у кофер. На штанду се, каже, ти производи нису задржали више од десет минута, а људи су питали колико тога они могу да испоруче.
Она је напоменула да је пре две године овде била бугарска министарка пољопривреде и рекла да њихову компелтну органску производњу откупе Французи.
То, како сматра, говори да би требало подстаћи људе да се окрену органској производњи, али не на малим парцелама, али ни већим од 10 хектара када је у питању поврће, јер се то тешко контролише. Ратарство је друга прича. У повртњак се, ипак, мора сваки дан ући да би се радило на превентиви. Не може се чекати да се биљка разболи па да је онда лечите, истиче саговорница Спутњика.
