Вулетић поднео оставку на место потпредседника ФК Партизан

Он се огласио саопштењем које је објављено на званичном сајту Партизана. 

„Фудбалски клуб Партизан дужи низ година живи најтежи период у својој историји. Ниподаштавање, деградација, болно и системско свођење овог клуба на ефемерни и потчињени, кулминира ових дана злехудим настојањем да се један фудбалски клуб медијски криминализује и огласи за легло организованог криминала у Републици Србији. У том покушају предњаче таблоидни медији, пензионисани безбедносни аналитичари, неки политичари, јуришни академици, драмски писци и филмски редитељи, који се не баве узрочно-последичним обележјима актуелних дешавања, већ зубато суде и пресуђују, цртају мете и позивају на јавни линч неке од функционера фудбалског клуба Партизан, уверени да је један универзитетски професор на мандатној функцији потпредседника у клубу, засигурно знао оно што они (наводно) нису. Они о праву и правној држави не знају много, али су им уста пуна правде и правице. Они о правилима поступка не знају ништа, али би да ограђују стадион Партизана и укидају клуб. Све под паролом да су, иначе, навијачи Партизана”, навео је Вулетић.

Он се потом послужио и цитатом Петра Петровића Његоша.

„Не бојим се од вражјега кота, нега га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега, а ја им морам поручити да Хумска није Шилерова, да је Партизан уметност до које они никада досегнути неће, да је један универзитетски професор онај ко се у клубу бавио правним а не питањима организованог криминала и да у Хумској не станују лица са Интерполове потернице и мафијашке пудлице. Правна држава је мало и мој идеал! У тој правној држави ваља искрено и свесрдно подржати свеукупну борбу против организованог криминала. Међутим, у том настојању она би требало да буде аперсонална и универзална, да се суди онда када се подигне оптужница, а не да се чека застара дела, да се не опрашта 17 милиона евра дуга државној банци клубу под тенком, да се не фалсификује историја на скупштинама ФСС и да се једно фудбалско првенство (као једино у Европи!) не модификује по жељи једног клуба, укидајући плеј- оф у сред такмичења”, навео је Вулетић.

​Он је додао и да је не може да остане нем пред тим догађајима.

„У фудбал сам ушао чиста срца и бавио се искључиво правом у фудбалу. Ово није оно за шта сам се борио, изгарао нарушеног здравља и нисам узмицао, чак ни када сам разапињан на таблоидним странама знајући да је, како рече Шекспир боље је умрети у борби него у страху. Смрт победи ко у борби нађе гроб. Ко умре у страху, тај је смртни роб. Зато је време да ме неко други, бољи и умешнији, наследи. Међутим, поносан сам на одбрану институције ФК Партизан 2016. године. Поносан сам на једну (кажу, највољенију) дуплу круну и један танго смрти. Поносан сам на мој, бројем мали али снагом ума велики, правни тим и израду новог Статута и свих осталих релевантних подстатутарних аката и правилника ФК Партизан. Поносан сам на непосредно и посредно заступање ФК Партизан у свим арбитражним, судским и другим правним поступцима пред органима ФСС и домаћих судова. Поносан сам на непосредно заступање ФК Партизан у свим поступцима које је Дисциплинска комисија УЕФА водила против нашег клуба. Поносан сам на представљање и заступање ФК Партизан на седницама надлежних органа ФСС и Заједнице клубова Супер лиге и Прве лиге Србије. Поносан сам, најзад, на заједнички правни тријумф у поступку враћања својине над стадионом Партизана под окриље ЈСД Партизан”, истакао је Вулетић.

Како је истакао, у тим пословима и биткама, нису успели да га осујете чак ни разни клупски климоглавци, „саветници”, „пријатељи”, „укорењени доприноситељи”, „два лоша што убише Милоша”, разне ситне „евет-ефендије” и благоглагољиви денунцијанти, свиприсутни до последње капи свог ситносопственичког интереса.

„Радио сам по оној Улпијановој: honeste vivere (часно живети), alterum non laedere (другога не штетити), suum cuique tribuere (свакоме по заслузи дати). Знам да је сада време за језиви смех хијена. Међутим, знам и да ће, како то рече мудри војвода Степа, “историја сваког поставити на своје место, па и мене, и ако нисам нешто добро урадио она жигосати и без моје одбране, као што ће признати оно велико, и поред свих напада.” Подносећи ову неопозиву оставку на место потпредседника и члана УО ФК Партизан, желим свим бројним дивним, јавности невидљивим, људима у клубу, тим правим тихим херојима, играчима и стручном штабу сваки даљи успех и борбу непрестану, брехтовским речима: “У мрачна времена, хоће ли бити песме? Да, биће песме о мрачним временима!”, закључио је Вулетић. 

► Момак из Зворника је остварио сан – остаје још само дрес Србије /видео/

► Стојковићев сјајан гест засенио прву пролећну победу Партизана

► Спутњик на лицу места: На „Маракани“ је било мирно, а у Хумској рација, полиција и Беливук