Чешка, према речима председника владе, има проблема са испорукама наручених вакцина, јер упркос томе што је до сада наручила 8,4 милиона вакцина, нема никакве гаранције да ће бити испоштоване испоруке по договореним количинама и месецима. Бабиш је и дошао у Београд да би се уверио на који начин се у Србији спроводи масовна имунизација о којој већ брује западни медији.
И чешки портал „Парламентни лист“ објавио је, уочи посете чешке делегације Београду, текст у коме хвали борбу Србије против вируса корона и описује је као једног од европских лидера по брзини вакцинације становништва против ковида-19.
Да ли је Србија постала узор у имунизацији становништва
Резултате имунизације у Србији препознао је и Фајненшел Тајмс који је нашу земљу сврстао на седмо место на свету и друго место у Европи на листи земаља са највише људи који су на свету инокулирани против коронавируса. Британски Би-Би-Си је у тексту посвећеном имунизацији у Србији оценио да се нашој земљи „прагматизам“ у набавци вакцина различитих произвођача „итекако исплатио“ и да док се друге земље Западног Балкана боре да обезбеде било какву залиху вакцина, полажући наде у ЕУ или међународну шему Ковакс, Србија „настоји да испуни циљ и вакцинише најмање десетину своје популације до средине фебруара“.
На питање да ли посета премијера једне државе чланице ЕУ Београду усред пандемије, али и пажња коју западни медији придају систему имунизације у Србији, говоре о томе да се имиџ наше земље мења, програмски директор „Демостата“ Зоран Пановић за Спутњик каже да су се Запад, а пре свега Европска унија, према руским и кинеским вакцинама понашали као некада Совјетски Савез према фармеркама и најлон чарапама.
„Једноставно, у питању је био један помало ирационалан став. Мислим да је зато Србија успела да искористи оно што јој се некад пребацивало као „седење на више столица“, као једна дипломатска неискреност, као једна врста неодрживе позиције, а то је такозвана политика „четири стуба“. Дакле, то је оно што је Вучић преузео од Тадића и усавршио, а то је спољна политика Москва-Пекинг-Брисел-Вашингтон, као и оно што је преузео од Коштунице па усавршио, а то је политика неутралности. То се у овој ситуацији показало као велика геополитичка предност Србије“, примећује наш саговорник.
Тај маневарски простор, како наводи, председник Вучић је јако добро искористио.
„Он је успео да ту политику преведе у једну опипљиву праксу и да наша земља у контексту набавке вакцина и вакцинације оствари резултате који се не игноришу, него се чак и хвале у медијима који Србији, можда, традиционално нису баш толико наклоњени. У том контексту је, такође битно да одређене европске земље схватају можда једну врсту догматичности која је владала, пре свега у односу усклађивања одређених догми спољне политике Запада и Европске уније са једном врстом политике вакцинације. Ту се Србија, у том простору, јако добро снашла и отуда мислим да је уследила и посета Бабиша Србији“, напомиње Пановић.
Дигитализација доприноси имиџу Србије
Оно што, како каже, свакако може да допринесе једном заиста квалитетнијем, новом имиџу Србије је импресивна организација вакцинације и умреженост читавог система.
„То су сцене које су нетипичне за Србију. Наиме, ми смо некада били танки у областима као што су организација, менаџмент, високе технологије. Дакле, то је оно где се Србија, упркос томе што има стручњаке и добро развијен тај сектор, ипак није довољно препознавала у Европи и свету. Сада је, међутим, Србија успела да тај имиџ апсолутно поправи у неком менаџерском, кибернетском смислу, организационом смислу. Ана Брнабић је, када је постала премијерка, увек инсистирала на дигитализацији и некада се чинило да је то помало и флоскула и да она од дигитализације прави идеологију. Али, управо се сада, са софтвером који је направљен за вакцинацију и који делује импресивно, показало колико је било добро инсистирање на свему томе“, напомиње Пановић.
Руска вакцина део глобалног фронта
На питање да ли очекује да ће се „Спутњик Ве“ користити у имунизацији становништва на територији ЕУ, имајући у виду готово потпуно игнорисање те вакцине у западним медијима током лета и јесени прошле године, али и све јаче гласове из водећих европских држава који сада иду у прилог руске вакцине, наш саговорник каже да је Русија сувише озбиљна држава да би се коцкала са угледом са неквалитетном вакцином.
„Сигурно је да је добар производ управо то – добар производ. У том смислу, када имате добар производ, тешко је то не признати и мислим да ће он увек бити конкурентан и имати свој простор на тржишту. Спутњик вакцина је свакако велики допринос глобалном рату против пандемије. Па и Други светски рат је добијен у савезништву Русије са западним савезницима, а ово је сада исто један рат у коме морају исток и запад бити у некој врсти савезништва. Руска вакцина је, у том смислу, један битан део тог глобалног фронта, па би уграђивати неке догматизме према Русији, неке стереотипе на овом плану био један анахрони, хладноратовски рецидив“, закључује Пановић за Спутњик.
