Ова „инсајдерска прича о завери“, базирана на изјавама читавог низа њених протагониста који су у име демократије демократију напали из заседе, „звучи као сан параноика у грозници“, приметиће магазин „Тајм“. Али то се свеједно догодило; стварност је, наиме, постало тешко разликовати од параноичне грознице.
„Обезбеђивање“ резултата избора
Детаље те стварности сад описује амерички лист из самог средишта оног мејнстрима који на теоретичаре завере иначе гледа с нескривеним презиром: „Издашно финансирана тајна клика моћних људи, из различитих индустрија и разних идеологија, радила је заједно иза сцене како би утицала на перцепције, променила правила и законе, управљала извештавањем медија и контролисала ток информација.“
„Они нису наместили изборе; они су их обезбедили“, констатује се уз поприличну, иако можда нехотичну, дозу цинизма. И цитира један од актера завере, Јан Бесин из организације „Заштита демократије“, који није издржао а да се не похвали како је „поражен сваки (Трампов) покушај да утиче на прописани исход избора“.
Рад ове клике, открива „Тајм“ и појединости, „дотакао се сваког аспекта избора. Навели су савезне државе да промене своје изборне системе и законе, и обезбедили стотине милиона долара из јавних и приватних фондова... Довели су милионе људи да гласају путем поште по први пут. Успешно су извршили притисак на друштвене мреже да заузму чвршћи став против дезинформација... А после избора надзирали су сваку неуралгичну тачку како би осигурали да Трамп не може да преокрене резултат избора.“
Онај резултат који су, узгред речено, као коначан прогласили мејнстрим медији 7. новембра, док сви гласови још нису ни били пребројани. Али медији су и сами, открива се такође у овом „Тајмовом“ тексту, били у дослуху са завереницима против Доналда Трампа.
Моћ корпоративне Америке
Ко су ти моћни људи? Иако очигледно непотпун, списак је подужи: од власника „Твитера“ и „Фејсбука“, Џека Дорсија и Марка Закерберга, за кога се наводи да се преко своје фондације учипио с 300 милиона долара, преко „корпоративне Америке која се окренула против Трампа“ и групе (неименованих) „бивших функционера и војних лидера“ чије је задужење било да „разговарају са локалним званичницима – државним секретарима, тужиоцима, гувернерима који ће бити у средишту олује – како би им ставили до знања да хоће да им помогну“, па до група левичарских активиста који су „били спремни да преплаве улице како би спречили државни удар кога су се прибојавали“.
Све ово пак уз оно што личи на претње које су биле усмерене и на конкретне појединце. Џон Енглер, бивши републикански гувернер Мичигена, наводи се, „контактирао је утицајне донаторе и партијске функционере како би вршили приватни притисак на чланове законодавних тела“, Јан Бесин казаће и отворено „потребан нам је штап“ јер је Трамп био у позицији да понуди укуснију шаргарепу, а вероватно да није случајно ни то што се у „Тајмовом“ тексту напомиње и како је, као врхунац постизборних настојања да се осујети председник који није смео да буде реизабран, у изборној комисији у држави Мичиген идентификован извесни Арон ван Лангевелде као особа чији би глас могао да буде пресудан приликом сертификације оспорених резултата.
А када је он гласао онако како су завереници од њега и тражили, „домине су попадале“, описује „Тајм“: „Пенсилванија, Висконсин и остале државе сертификовале су своје електоре. Републикански званичници у Аризони и Џорџији успротивили су се Трамповом силеџијству. И електорски колеџ гласао је на време, 14. децембра.“
Бахатост победника
Остало је историја, сад употпуњена и овом тајном историјом која донекле објашњава како је Трамп успео да изгуби изборе на којима је освојио више гласова него иједан његов претходник у покушају да буде реизабран.
Зашто ову антитрамповску заверу сад разоткривају сами завереници, и зашто „Тајм“ тек сад о томе пише? Због чега су се милијардери окренули против Доналда Трампа? И ко заправо управља Сједињеним Америчким Државама?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.
Учесници овог прегнућа против Трампа, указује Обрад Кесић, „хвалишући се својим успехом, уопште не примећују да су њиме америчкој демократији нанели много тежи удар од било чега што је Трамп урадио током свог мандата. Под изговором борбе за веће добро изневерени су основни принципи демократије; огромном капиталу омогућено је да и директно утиче на исход избора, а демократе су показале и да им је прихватљиво и да се државне обавештајне и безбедносне службе укључе у изборни процес ако су елите процениле да ће то допринети постизању њиховог циља.“
„Изборни победници освојили су апсолутну власт и више уопште и не крију да је заиста постојала завера за рушење Доналда Трампа. Чак се отворено користи и реч ’клика‘ (cabal) коју теоретичари завере иначе користе да би описале те структуре“, примећује Александар Павић.
Улога судова и медија
Колико су те структуре моћне, скреће пажњу Обрад Кесић, показује пример Пенсилваније, у којој су изборна правила и закони, у корист спорног гласања поштом које је у „Тајмовом“ тексту идентификовано као јако важан део плана, „промењена мимо прописане процедуре – од стране представника извршне власти, иако је то изричито забрањено. А када су републиканци покушали то да оспоре пред надлежним судовима, њихове представке су одбачене а да се није ни разматрала њихова садржина... Све ово није се догодило случајно; план је био осмишљен до детаља и спроведен је на врхунски начин.“
Скоро подједнако важан сегмент плана биле су и медијске организације, које су проглашавале победника а биле су у директној вези са завереницима; неименовани „члан политичке редакције једне од главних мрежа“, који је цитиран у „Тајмовом“ тексту, назвао је информације које су од њих добијали „невероватно корисним“.
„Медији су одиграли једну од кључних улога у овој завери, наставивши заправо да раде оно што су започели још пре избора 2016. када су листом били на страни Хилари Клинтон. А завера за рушење Трампа отпочела је чим је он положио председничку заклетву,“ подсећа Александар Павић.
Међу кључним факторима које описује „Тајм“ било је и окретање „пословних титана“, милијардера, против Трампа, тако да је завереницима пришла и америчка Привредна комора (U.S. Chamber of Commerce), лобистичка група која је стотине милиона долара досад трошила у корист Републиканске партије и њених кандидата.
„Реч је о финализацији дугогодишњег плана демократа да преузму ову организацију, у чему су коначно успели – тако што су изменили структуру финансијера ове утицајне организације, као и чланове њеног Управног одбора“, објашњава Обрад Кесић и додаје да је на одлуку утицало и то што је интересима ових финансијера били супротстављена Трампова спољна и економска политика.
Либерални фашизам
А само наизглед парадоксално, руку под руку с овим пословним титанима, у антитрамповској завери учествовале су и либералне групе активиста – преко 150 организација спремних да преплаве улице ако је потребно, за које се наводи да су само чекале СМС са инструкцијом да то ураде...
„Иза свих њих стоји исти новац. Увек су ту Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, Форд фондација, све више и ’Фејбук‘, ’Мајкрософт‘... Некада се то називало фашизмом – срастање корпорација и државе какво и сада видимо“, опомиње Александар Павић. „Све је више призора на улицама америчких градова који подсећају на оно што се догађало у Немачкој двадесетих и тридесетих година прошлог века.“
„Дошло је до дефинитивног урушавања америчких демократских, али и државних институција. Не због тога што је Трамп заиста био аутократа који је желео да изврши државни удар како би остао на власти, као што су га његови противници оптуживали, већ управо зато што су Трампови противници креирали атмосферу борбе између добра и зла у којој не може да буде компромиса. При чему, наравно, они сами одређују шта је добро а шта зло.Све то води насиљу, и зато се и бринем да се сукоб између политичког естаблишмента и елите с једне стране, и обичних грађана с друге, на крају неће решавати на миран начин. А већ сада се види колико је елита заправо уплашена од народа“, закључује Обрад Кесић.
Прочитајте и:
