00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Зашто би Ричард Гренел могао да има кључну улогу у окончању сукоба у Украјини?
16:30
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Старије од Глагољице: Чешки археолози пронашли најстарије писане трагове Словена

CC0 / Javni domen / Глагољица
Глагољица - Sputnik Србија, 1920, 12.02.2021
Пратите нас
Најстарије, археолошки потврђено писмо Словена могу бити старогерманске руне, сведочи проналазак чешких археолога у рејону града Брецлав на истоку земље, саопштио је Спутњику шеф Института за археологију и музеологију Масариковог универзитета у Брну Јиржи Махачек.
„Наши сарадници су на месту ископавања открили ребро древне животиње, на коме је било урезано седам знакова старогерманског рунског писма. Руне се обично доводе у везу са германском митологијом. Наш проналазак доказује да су Словени, по свему судећи, још пре него што су овладали глагољицом, били у контакту са рунама које су могли користити, на пример, за прорачуне или предвиђања“, рекао је Махачек.

Руне се сматрају писмом древних Германа, које је било у употреби првих 12 векова наше ере. Руне су се уклесивале или усецале у дрво, кости или камен. Касније их је код народа Северне Европе потиснула латиница.

„До сад се сматрало да је први словенски алфабет била глагољица, коју је установио византијски мисионар Ћирило у деветом веку. Наш проналазак практично доводи у питање ту идеју“, истиче Махачек.

Он сматра да је ребро које је пронађено нека врста средства за учење којим су се служили стари Словени. Такође сматра да тај проналазак побуђује сумњу у културну различитост између германског и словенског дела Европе. Археолози претпостављају да би проналазак могао датирати између 624. и 659. године наше ере.

Према речима Махачека, проналазак кости са рунама мења некадашње представе о сеоби народа. Племена германских Лангобарда, према његовом мишљењу, вероватно нису напустили територију Централне Европе одједном и у потпуности. Како каже, највероватније се део тих племена измешао са Словенима који су ту дошли и утицали су једни на друге.

„Очигледно је да је долазило до таквих контаката, а питање је каквог су карактера били. Људи германског порекла, на пример, они који су уклесали руине на пронађеној кости, могли су живети међу Словенима. И сами Словени су могли учити од Германа и усвајати њихово знање“, констатује Махачек.

У раду чешких археолога учествовале су и њихове колеге из Аустрије, Швајцарске и Аустралије.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала