Ово за Спутњик каже Исток Павловић са Факултета за медије и комуникацију објашњавајући значај Телеграма у односу на већ распрострањене друштвене мреже и средства комуникације.
Приватност и слобода говора – Телеграм не зависи ни од кога
„Воцап као апликација и Телеграм као апликација, технички гледано, немају никакве разлике. И једна и друга апликација не читају наше поруке и гарантују сигурност података. Ако погледате шта тврди Воцап за свој производ, видећете да је то исто као и код Телеграма – сигурност података, приватност и томе слично. Међутим, оно што је разлика је то како људи перципирају Фејсбук, Марка Цукерберга и целу ту причу у односу на то како перципирају осниваче Телеграма“, наводи Павловић.
Између теорије и праксе у случају Воцапа и Фејсбука постоје разлике, додаје он.
„За сада, Телеграм нема никакве рекламе и представља се као непрофитна организација. Из тих разлога, не прате своје кориснике као што то ради Воцап. Ако на Воцапу са неким причате како желите да купите, на пример, аутомобил, аутоматски упадате у циљну групу за рекламе за аутомобиле. Телеграм нема рекламе, непрофитна су организација и не прате садржаје порука“, истиче Павловић.
Као битну ствар, Павловић истиче да Телеграм не зависи од било које владе – тренутно, седиште компаније се налази у Дубаију, али систем фирме постављен је тако да нису везани за било коју државу, као што је Фејсбук везан за САД. Упркос одређених контроверзи у прошлости, цензура је, сматра наш саговорник, далеко мања него на другим друштвеним мрежама.
Како је Телеграм од чет апликације постао друштвена мрежа
Још једна специфичност Телеграма, која се развила у каснијој фази јесу Телеграм групе, односно канали, на којима се људи окупљају око одређених тема и људи су почели да користе ову апликацију, не само за четовање, већ и као друштвену мрежу.
„По тим групама могу се наћи јако квалитетне информације из прве руке, доста професионалаца у њима отворено прича без цензуре о разним стварима. Тако да, с те стране, Телеграм није само чет апликација, већ и друштвена мрежа. И то је у Русији постало стандард – да је Телеграм једна од топ три друштвене мреже – апликације као што је Фејсбук“, каже Павловић.
Телеграм је ушао у жижу јавности почетком ове године када је за свега 72 сата добио око 25 милиона корисника. То се догодило када је Вотсап објавио да правила приватности ове чет апликације постају иста као и код Фејсбука. Није први пут ове године да је Телеграм забележио нагли скок. Годину дана по оснивању, 2014, Телеграм је у једном дану добио пет милиона корисника, због техничких проблема које су узроковале застој у Воцапу.
Из компаније константно истичу да Телеграм није намењен доношењу прихода, као и да на њему никада неће бити плаћених огласа, нити ће прихватати инвеститоре. Ако Телеграму понестане новца, компанија ће молити кориснике за донације, јер им циљ није стварање „корисничке базе“, већ да људи слободно могу да размењују мишљења.
Телеграм је на популарности добио и због своје политике приватности – сваки разговор је шифрован, чак ни апликација за размену порука која хостује сервере не може да прочита поруке. Корисник Телеграма однедавно је постао и Спутњик Србија.
