Према нашим информацијама, Рукавишњиков ће, тако, први пут видети своје ремек-дело на Савском тргу пошто, због здравствених разлога, није могао да присуствује отварању споменика на Савиндан, 27. јануара.
На изради споменика оснивачу српске средњовековне државе радило се око годину и по дана и у томе је учествовала цела бригада мајстора — ученика и сарадника Рукавишњикова — скоро 120 људи различитих профила. Гигантски споменик Стефана Немање, направљен у бронзи, и допремљен је у деловима у Србију, где је поново склопљен и патиниран.
Израда споменика висине 24 метра и тежине 68 тона, била је велики изазов чак и за искусног Рукавишњикова чија бројна дела већ красе градове у Русији и иностранству.
Да би тако висока скулптура била стабилна, унутар ње је постављена јака челична конструкција. Око три метра споменика је под земљом, а 21 метар изнад земље.
Како је ексклузивно за Спутњик тада испричао аутор Александар Рукавишњиков, са којим цео разговор можете погледати у видеу, „желео би да споменик буде један од симбола Београда, као што је то Храм Светог Саве“ и да „има утицаја на однос према Србима“.
„Ако не волиш свог хероја, не можеш га ни направити. И ја сам Стефана Немању искрено заволео! Он је сада део мене. Велики је значај његовог живота и његових подвига — то је велики значај за Србију, за православље и нашу заједничку православну културу, где је одиграо велику улогу. Ја сам желео да споменик не личи ни на један други у свету“, нагласио је Рукавишњиков.
Он је додао да му је фигура Стефана Немање била посебан изазов, пошто нису сачувани портрети из његовог зрелог периода, већ само из монашког живота. Вајар је, проучавајући постојеће портрете и портрете Немањиних потомака, српском владару подарио одговарајући лик.
