Министар одбране Небојша Стефанoвић, говорећи о могућности враћања редовног војног рока, казао је за РТС да је стратегија одбране између 2004. и 2012. године била ка интеграцији војске у НАТО и да је она сведена на петину своје претходне величине.
Он је указао и да Швајцарска и Аустрија, иако су војно неутралне, примају регруте на редовно служење војног рока.
Према његовим речима, кад нисмо имали снажну војску у историји, цивили су много више страдали.
Стефановић је навео пример Швајцарске којој, како је напоменуо, свакако не прети никаква непосредна опасност, а ко не жели да служи, плаћа порез од три одсто укупних личних примања.
„Ако земља дође у непосредну опасност, може да се ослони само на сопствени народ“, сматра Стефановић.
Истиче да се увођењем редовног војног рока на укида професионални кадар.
Министар је додао професионалци из војске треба да кажу које су потребе војске, како је виде у будућности, коју улогу треба да испуни регрутна војска, колико нам треба нових и каква треба да буде модернизација постојећих касарни.
„Разматрамо да ли ћемо за то имати довољно новца, а регрути би имали плату која не би била симболична. Они који прођу кроз служење рока осећају да су нешто пружили своји земљи и стекли би вештине које ћи им користити у цивилном животу као што је рецимо вожња камиона. Они који су медицинске струке могу да служе на ВМА и да ми се то рачуна у стаж“, наводи Стефановић.
Министар одбране је додао да не постоји препрека за оне грађане са Косова и Метохије који желе да служе војни рок.
„Они имају право да одслуже војни рок. Можда није реално да данас разговарамо о обуци која би се дешавала на територији наше покрајине, али не постоји препрека да они буду позвани да одслуже војни рок на територији централне Србије. Разматрамо шта би био најефикаснији модел којим се не подрива чињеница да је КиМ део Србије, али уважавамо и међународне прописе, пошто постоје ствари које морамо да схватимо као реалност“, казао је Стефановић.
Генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић рекао је у емисији РТС да је потребан редован војни рок како би се испунила ратна компоненета. Сматра да су безбедносни изазови Србије знатно већи него што нпр. имају Данска и Финска које имају редован војни рок.
Наглашава да се сада попуњава веома мали број формацијских места, јер је, према његовим речима за десет година изгубљено 500.000 резервиста, што неким људством мора да се попуни.
Са друге стране, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику Марија Игњатијевић сматра да враћање редовног војног рока није потребно будући да се, како каже, Србија не суочава са безбедносним изазовима који захтевају масовну регрутацију.
Као други разлог наводи то што редовни рок не решава проблем одлива кадрова. Регрути не би били у стању да замене професионалце који су отишли пошто су се они годинама специјализовали и обучавали унутар војске (информатичари, тенкисти, лекари), наводи Игњатијевићева.
Игњатијевићева уместо редовног рока предлаже концепт активне резерве која иде упоредо са професионалним саставом војске.
Прочитајте још:
- Истраживање: Већина грађана за враћање војног рока, истичу се два разлога
- Војни рок није укинут, могао би да се врати за шест месеци: Бивши министар одбране о служењу војске
- Припрема касарни за потенцијално служење војног рока
