Међутим, ситуацију могу променити ЕУ и Јапан.
Пандемија је кориговала цене „црног злата“
Нафтна индустрија је тешко погођена пандемијом. Индустријска предузећа су обуставила рад, смањен је транспорт и ваздушни саобраћај. Опала је потражња за горивом — главним нафтним производом.
Због тога су земље ОПЕК+ морале нагло да смање производњу. На пример, Русија за 8,5 одсто, о чему је у децембру говорио потпредседник владе Александар Новак на састанку са Владимиром Путином. Али цене су порасле са 20 долара по барелу крајем априла на 40 долара средином јуна. Поред ОПЕК+, Иран је такође смањио производњу са 2,8 милиона барела дневно на 0,3 милиона — због америчких санкција.
У децембру је већ било 52 долара за барел. А затим се уследио пад усред вести о новом соју вируса корона и даљим ограничењима.
Сада се потражња повећава. Тржиште је оптимистично захваљујући масовној вакцинацији, које би требало да доведу до смањења оболелих и да обуставе локдауне у великом броју земаља. У фебруару цене непрестано расту. Брент је пробио рекорд од 61 долара. Последњи пут таква цена је била 7. јануара прошле године.
ОПЕК и даље регулише тржиште
Истовремено, ОПЕК преиспитује своје квоте на месечном нивоу, и реагује на баланс понуде и потражње. „Овај приступ има смирујући ефекат на учеснике на тржишту. Они рачунају на подршку картела у случају неефикасности вакцине и спорог повратка економије на ниво који је имала пре ковида-19“, истиче руководилац одељења за аналитичка истраживања на Вишој школи за финансије Михаил Коган.
Земље ОПЕК+ су одбиле предлог за повећање производње за два милиона барела дневно од јануара. Међутим, Русији и Казахстану је дозвољено да мало повећају производњу. Остали ће добровољно уклонити 1,425 милиона барела дневно са тржишта у фебруару-марту. Од тога, милион припада Саудијској Арабији. У контексту ових обећања цена нафте и даље расте.
Међутим, аналитичари не очекују нагли пораст. Неколико фактора ће утицати истовремено. Пре свега, још увек има доста резерви, преко милијарду барела се накупило у складиштима широм света.
У међувремену, Либија повећава залихе. Могуће је да се сировине из Ирана сипају на тржиште. „Либијска нафта је способна да апсорбује растућу потражњу, а иранска нафта ће приморати ОПЕК+ да прилагоди своју политику. Али то ће се догодити ако Вашингтон и Техеран регулишу своје разлике“, рекао је Коган.
Он претпоставља да ће се у наредним месецима нафта трговати у распону од 52-65 долара.
Азијати ће подржати тржиште нафте
Тржиште ће подржати азијске земље, где се економија опоравља брже. Међународна енергетска агенција предвиђа да ће 2021. године потражња у Кини порасти за 745 хиљада барела дневно, а у Индији за 380 хиљада. Штавише, кинеске и индијске рафинерије нафте могу захтевати више горива него што се очекивало. Ове земље не журе са преласком на зелену енергетику.
„Док авиони и бродови не буду користили алтернативне изворе енергије, не може бити говора о замени нафте. Стога је прогноза америчког Министарства енергетике о порасту цене сировине до 2050. године на 173 долара сасвим реална. Ово је више од историјског максимума 2008. године (147). Истина, основни сценарио претпоставља да ће бити 95 долара, а негативни 48. А ширење зелене енергетике ће у сваком случају постепено смањити потражњу за угљоводоницима“, рекао је главни аналитичар инвестиционе компаније „Фондов капитал“ Данил Болотских.
Тако Немачка планира да удвостручи удео обновљивих извора у енергетском сектору до 2030. године. Јапан се припрема да престане са употребом мотора са унутрашњим сагоревањем у корист електричних до 2025. године.
Било како било, Русија не би требало да се ослања на пораст цена нафте. Чак и ако цене порасту до 173 долара, санкције ће остати. Стога је диверзификација економије, о којој се деценијама расправља, и даље актуелна.
Прочитајте још:
