Године 2020., у настојању да подстакну економију коју је опустошио вирус корона, централне банке су кренуле са невиђеним смањивањем каматних стопа. Као резултат тога, глобални дуг је нагло порастао за 19,5 трилиона долара. Овакав темпо је апсолутни рекорд. Поређења ради, 2018. године дуг је био 3,3 трилиона, а 2019 — 10,8.
Дужничка бомба
Државни дуг је сада већи него током Другог светског рата, истакли су стручњаци са Института за међународне финансије (ИИФ) који обједињује више од 400 банака и кредитних организација широм света. Према прелиминарним проценама, реч је о 277 трилиона долара, што је историјски максимум.
Један од главних разлога за ову ситуацију су ниске каматне стопе. Кредити су постали приступачнији, што подстиче потражњу и инвестиције у државама. Али сви су у дуговима: и владе и компаније које покушавају да се задуже што више и што јефтиније. У том контексту, корпорације које су подстакнуте несвакидашњом државном подршком тржишта, покренуле су невиђену продају обавезница, истичу из ИИФ-а.
Ствар компликује чињеница да је знатан удео корпоративних хартија од вредности има врло ниски рејтинг поузданости — само један степен више од „непоузданог смећа“. Према информацијама агенције за кредитни рејтинг Standard & Poor's, инвеститори имају скоро четири трилиона долара таквих обвезница.
Велики кредити
Готово половина повећања дужничког терета је пала на напредне економије. Лидери су САД, Велика Британија, еврозона, Јапан, Јужна Кореја. Укупан дуг земаља у развоју у трећем кварталу износи 250 одсто БДП-а, а кинески 305 одсто. Дуг развијених земаља је 432 одсто.
„Потпуно је нејасно како ће глобална економија у будућности смањити толику количину позајмљених средстава без значајних негативних последица за економску активност“, наведено је у извештају ИИФ-а.
Институт за међународне финансије упозорава да се због пандемије нагло повећао ризик од кризе рефинансирања: многе земље и компаније више нису у стању да добију нове кредите да би отплатиле претходне. А пошто су ММФ и Светска банка потрошили огромне суме новца на антикризне програме, ко ће дати кредите — нејасно је.
Међу тржиштима у развоју, стручњаци ИИФ-а су забринути због Либана, Кине, Малезије и Турске — тамо је највећи пораст дуга нефинансијског сектора. Чак и по рекордно ниским стопама, опадање владиних прихода учинило је враћање кредита „много тежим“.
Дугови доводе до банкрота
Шеф америчких Федералних резерви (Фед) Џером Пауел такође је прокоментарисао финансијску ситуацију.
„Огромно задуживање влада и корпорација током пандемије послужило је као мост преко економске провалије: карантини, пад потрошње потрошача, застоји бродова, празни хотели и милиони незапослених. Јефтини кредити су омогућили да се запосленима дају плате, а не откази, и да се активе задрже у нормалном стању. Захваљујући позајмицама финансирали су и накнаде за незапослене за отпуштене раднике, како би могли да отплаћују рачуне и купују храну“, истакао је шеф Феда.
У међувремену, Сједињене Државе су нагомилале највише дуга, што је опасно за светску економију: 335 одсто ВВП-а, или 80 трилиона долара. Од тога су 28 трилиона државни кредити. До 2028. године Американци ће само на камате потрошити петину државног буџета.
Буџетски дефицит у фискалној 2020. години (завршила се 30. септембра) повећао се за више од три пута на 3,1 трилиона долара. Према прогнозама, мере за борбу против вируса корона у блиској будућности ће га довести до четири трилиона. То ће приморати надувавање државног дуга, који прети банкротом.
Према подацима Министарства финансија САД-а, државна потрошња је порасала за 47 одсто на рекордних 6,5 трилиона долара. Влада је покренула амбициозан програм за борбу против последица пандемије и рецесије.
Међународни монетарни фонд је упозорио да у случају економске кризе готово 40 одсто корпоративног дуга у великим економија ће се завршити банкротом. Конкретно, у САД-у, према проценама водеће инвестиционе банке „Голдман Сакс“, показатељи ће бити гори неко за време кредитног колапса 2008. године.
„Седимо на дужничкој бомби и не знамо када ће експлодирати“, истиче Емре Тифтик, стручњак за дугове на Институту за међународне финансије. Чим криза попусти и централне банке крену са повећањем каматних стопа, свет ће бити погођен таласом банкрота — можда најгорим од свих.
Прочитајте још:
