Кубанска влада је ових дана потврдила оно што је министарка Марта Елена Феито најавила још у августу – у већини сектора у привреди биће допуштено приватно предузетништво. То је значајна реформа за ту комунистичку земљу чијом привредом доминира јавни сектор.
Приватно предузетништво је, додуше, први пут омогућено пре 11 година, али је било ограничено на само неколико сектора у којима је запослено више од 600 хиљада Кубанаца. Они чине 13 одсто радне снаге те острвске државе у Карипском мору која броји 11,2 милиона становника.
Нестаје Куба какву је створио Фидел Кастро
Убудуће ће за приватнике бити недоступна само 124 привредна предузећа, док ће 2000 њих бити отворено за приватно предузетништво, обзнанила је Феито.
Лалић за Спутњик каже да ће то, несумњиво, променити Кубу, какву смо познавали после победе револуције начелу са Фиделом Кастром.
„Она се променила, односно морала је да се промени са одласком Кастра. Али и не само са његовим одласком већ и са долазећим временима која су променила геостратешки положај Кубе који је она имала од победе револуције 1959. године до пре четири године када је Фидел умро“, каже Лалић.
Куба је временом дошла у тешку позицију јер привреда како је функционисала није могла сама да издржава кубанску државу. Све је било у државној својини, приватног интереса није било, до те мере да није постајала ни продаја сопствених пољопривредних производа на пијацама, нити је било приватних дућана.
Прошле године БДП је пао 11 одсто, што је највећи пад у последње три деценије, а становништво се суочило са недостатком основних намирница.
Тежина живота на бонове
Режим Фидела Кастра је веровао да може све да контролише и да све може да функционише како треба, али сем школства и здравства, где је Куба направила велике помаке не само у односу на Латинску Америку, него и многе државе света, привреда на Куби је, истиче он, јако лоше стајала.
Тешко се живело на Куби, како би ми то рекли – на тачкице, односно на бонове, каже Лалић. Држава их је давала прописавши снабдевање становништва како би оно било најрационалније. Промене су биле неизбежне.
„Они су 2010. године, још за време Фидела Кастра почели да попуштају и дозвољавају приватну иницијативу, али је то било више симболично, у односу на ово сада што се дешава. Сад отприлике 70-80 одсто привреде пребацују у приватни сектор, односно дају у руке приватној иницијативи. То већ мења суштину кубанске привреде“, уверен је наш саговорник.
Променио се и свет
Он објашњава да досадашњи начин функционисања привреде није могао да опстане не само зато што је био самоубилачки по њу, него и због тога што су се променили међународни односи и констелација снага у свету.
„Куба је у време Хладног рата и после њега успевала да одржи своју привреду захваљујући помоћи Источног блока, односно захваљујући томе што су пре свега државе Источне Европе и Кина куповали њихову робу и помагале Куби која је дуго била под америчком блокадом. Та блокада је пре неколико година за време Барака Обаме на челу САД формално укинута, али и даље постоји. Чак је недавно бивши амерички председник Доналд Трамп наложио одређене санкције против Кубе“, напомиње наш саговорник.
Да би решила економске проблеме она мора да се отвори, пре свега, за капитал и стране инвестиције, а то већ значи и мењање суштине економског система и уклапање у тржишни начин привређивања.
Отварање Кубе неизбежно и за страни капитал
Он подсећа да је Куба са идеалном климом и положајем пре неколико година већ почела да се отвара у области туризма, пре свега према Канади и Европи, земљама које улажу у туризам, попут Шпаније. У одређеним границама је, каже он, већ почео да стиже и амерички капитал, подсећајући да је Куба од туризма углавном и живела пре Кастрове револуције.
Све је то до сада чињено уз сав опрез, јер им је, како додаје, јасно да са страним капиталом стиже и утицај.
„Проблем је како контролисати тај страни капитал да не утиче на саму суштину друштвеног поретка, јер Куба и даље покушава свим силама задржи систем - модификован, али да у суштини остане онакав какав је правио Фидел Кастро. Они и даље сматрају да су социјалистичка земља. Комунистичка партија је и даље на власти. То се, међутим, у приличној мери мења. На крају крајева, једна велика Кина у којој су комунисти на власти, такође је морала да мења свој систем и да га прилагођава тржишним законима и тржишној привреди“, напомиње Лалић.
Он је мишљења да ће у рукама државе остати стратешки сектори, али и да не треба очекивати брзе промене јер неће бити лако помирити два тренда- да се задржи систем какав је постојао и да се отвори за тржишну привреду.
Прочитајте још:
