Конкретно, Аљбин Курти покушава да, мимо одлуке УН, за главног посредника у дијалогу са Београдом наметне Америку, и тако једнострано промени формат преговора. Он жели да реализује и својих девет тачака из платформе за преговоре са Београдом још из 2017. године, мишљења су саговорници Спутњика.
Курти би да промени формат дијалога и да уведе Американце
Лидер Покрета Самоопредељење Аљбин Курти, највероватније будући премијер Косова, сматра да би дијалог са Србијом требало да буде са другачијим приступом, те да би требало „узети у обзир принципе и вредности успостављања трансатлантске димензије“.
Курти сматра да би измене у дијалогу требало да иду у контрасмеру од оних које је водила администрација Доналда Трампа. Такође, по њему, дијалог би требало да се уоквири и циљевима за „обе земље“ – европским и евроатланским интеграцијама...
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије каже да би Курти требало да појасни детаље своје изјаве јер ако прича о неком преформатирању дијалога и неким другачијим принципима, онда би сви требало да видимо о чему се ту ради.
„Курти говори немуштим језиком. Мада, његов став по питању разговора Београд и Приштине дефинисан је изјавама које је давао пре избора. А ту се и не види неки простор за разговор сем што је реко да ће он бити тај који ће предводити делегацију Приштине. Као неко ко не жели да реализује ЗСО и говори да све мора да буде у складу са тзв. уставом Косова и да треба преиспитати све досадашње постигнуте споразуме, он затвара сваки простор за разговоре,“ уверен је Дрецун.
Ако томе додамо, наводи он, да је Курти изричит у томе да неће узети Српску листу у обзир при прављењу владе, онда са њим и нема много тема за разговор.
„Ако Курти мисли да једнострано мења формат преговора и да нам намеће нешто што није у нашем интересу ту се прерачунао. Није он политичар тог формата,“ сматра Дрецун.
Промена формата дијалога
Професор др Душан Челић са Приштинског универзитета у Косовској Митровици каже да је очигледно да се Курти препоручује новој администрацији у Америци покушавајући да „пребаци“ преговоре Београд и Приштине у америчке руке.
„Очигледно је да ће имати велики проблем када буде формирао владу због тврдог става према преговорима са Београдом и ако буде желео да остане на власти тај став ће морати да мења,“ примећује Челић.
То значи да ће Курти морати да снизи лествицу својих захтева када је реч о дијалогу.
„Сад то његово упорно инсистирање да преговоре уместо ЕУ практично води Америка је сигнал за Београд да уколико једна страна тражи промену формата, а овде је очигледно у једној завијеној форми реч о томе, онда и Београд који има аргумената на претек, може да захтева такође промену преговарачког формата. На пример, да се у преговоре укључи и нека од земаља која подржава Србију и Резолуцију 12 44,“ сматра Челић.
Челић сумња да ће Европа, а поготову Немачка, пристати да буде „друга виолина“ у овој причи.
Политички коментатор Демо Бериша верује да Курти покушава да се извуче из предизборних изјава да неће преговарати са Београдом, призивајући Бајденову Америку и покушавајући да анулира Трампов споразум.
„Али, верујем да ће ЕУ под командом Ангеле Меркел извршити на њега утицај да се све врати у оквире потписане у Вашингтону. О будућности преговора Београда и Приштине неће се ни расправљати до септембра, док се не оформи влада и не изабере председник Косова. Међутим, постоји опасност да ће Курти за то време покушати да „прогура“ својих девет тачака које је за преговоре успоставио још 2017. године.
Куртијевих девет тачака
Он подсећа да је Курти у својој платформи изнео следеће; започињање новог дијалога са свим националним мањинама на Косову, укључујући, и Србе; да се о Бриселском споразум из 2013. изјасни Венецијанска комисија; да се тачко дефинише шта значи нормализација односа између Косова и Србије; да дијалог Београда и Приштине треба да буде заснован на добросуседским односима а не да Косово буде страна у преговорима (фактички признање, па разговори); да Косово и Албанија морају искористити Берлински процес не само као шансу да се пријаве за развојне пројекте у ЕУ; да нови однос Приштине према Београду зависити од квалитета уставних амандмана који ће бити усвојени у Скупштини Србије(измена преамбуле српског Устава).
