Она је за Танјуг рекла да је видљиво да је мање новозаражених на дневном нивоу у односу на пре месец дана када је било више од 7.000, али да је и даље тај број веома висок.
Појашњава да се о вирусу још увек не зна довољно, да он стално „прави заокрете и изненађења“.
„Таман помислите да ће се понашати по неком правилу, он мутира и заокрене се. Мења се од земље до земље и док препознамо да имамо нови сој прођу месеци“, навела је Глигићева.
Уверена је да британски сој није стигао у Србију оног момента када је откривен лабораторијски, већ много раније – у јуну или јулу месецу прошле године.
За сталне мутације вируса корона каже да је то његова борба за опстанак у природи. Највише страхује од „мутације на мутацију“ – да мутиран сој поново мутира.
„То би значило да , рецимо, британски сој вируса мутира у нешто друго. То је игранка без престанка. Човек није природни супстрат вируса корона, он је случајно међу нама. Навикао је на ћелије дивљих животиња и у телу човека се бори за опстанак. У тој борби мења ћуд - мутира како би опстао“, појашњава она.
Напомиње да је и порекло вируса још увек непознаница и да још нема закључака о томе, зна се да је препознат у Кину, у Вухану, али да је и даље отворено питање да ли је ту све почело.
„Није искључено да је почело на другом месту. Видите да Светска здравствена организација нема закључак. У Вухану, у Кини је прво детектован, али је питање да ли је ту почело“, навела је она.
Највише очекује и узда се у вакцинацију.
Упитана да упореди епидемију вируса корона са епидемијом вариоле вере и колико се та борба разликује, она је рекла да је то неупоредиво.
Како каже када је 1972. године била епидемија вариоле вере у Југославији, било је вакцина на претек и све се знало о тој болести.
„Имали смо тада са чим да се боримо (вакцине), имали смо тачно означена жаришта, имали смо исте препоруке о понашању за све владе света и вирус није мутирао“, навела је она.
Прочитајте и:
