Колективна одбрана
Куда иде НАТО и који су његови циљеви — одговори на ова питања потражиће министри одбране Алијансе 17. фебруара. Састанак се обично одржава уочи годишњег самита који је сада планиран за март. Колеге договарају агенду самита и шаљу је генералном секретару на потврду. Припрема је пуна нервозе: промена председничке администрације у САД обећава промене.
У Алијанси не крију да је Америка, као и пре, главни гарант трансатлантске безбедности. Понављају: важно је да се не дозволи заоштравање ситуације унутар организације, као за време Доналда Трампа.
Португалски председник Жоао Гомеш Кравињо јуче је изјавио: „Председништво Трампа је идеолошки експеримент. Последице по ауторитет САД и америчке снаге у свету су разорне“.
Вашингтон разуме бригу савезника. И нови шеф Пентагона, генерал Лојд Остин, покушава да их умири.
Нови председник, стари захтеви
Промена председника не значи и промене у односима са савезницима: чланице Алијансе ће морати да повећају расходе за одбрану до два одсто БДП-а. На састанку шефова војних ресора ова тема је једна од приоритетних.
Тај ниво нису достигле ни Немачка, Италија ни Шпанија. И пре 2024. године тешко да ће то успети. Уосталом, нова америчка администрација реагују мирно.
„Вашингтон очекује да ће државе до тог показатеља стићи 2031. године“, саопштио је представник Пентагона Џон Кирби.
Повећање војних расхода очекује и Столтенберг.
„То је обавеза свих чланица Алијансе, укључујући и недавно придружену Северну Македонију. Неће бити никаквог прелазног периода“, упозорио је генерални секретар НАТО-а.
Пентагон је покушао да заглади несугласице и пронађе разлике у погледима Бајдена и Трампа по питању колективне безбедности. Нови председник САД, по мишљењу америчке војске, другачије интерпретира сам тај појам: за Бајдена он не значи само војне расходе, већ и трошкове за медицину и спречавање нове пандемије.
Још једна потврда лојалног односа демократа према савезницима, по мишљењу Пентагона, показује одлуку да се обустави повлачење контингента из Немачке, иако Берлин на то гледа другачије. Немачке власти инсистирају: очување америчких база у земљи представља заштиту, не само Европе, већ и Америке од могућих претњи како од Русије, тако и држава Блиског истока.
Вратити Турску
Шефови војних ресора разговараће на састанку и о извештају „НАТО 2030“ који су аналитичари Алијансе припремили крајем 2020. године. На основу овог истраживања почеће да се прави стратегија за наредне године.
„Важно се прилагодити новој међународној ситуацији. У кризама НАТО-а треба реаговати оперативно и уједињено, чак и ако је то повезано са кршењима основних принципа“, наводи се у документу.
Озбиљне претње, по мишљењу аутора извештаја, представљају Кина и Русија. Међутим, велика пажња је посвећена и другим регионима. Чланови Алијансе позивају да се не жури са повлачењем америчких војника из Авганистана и да се усредсреди пажња на Сирију и Ирак.
Интересантно је да је у нову стратегију уврштен и Црноморски регион. У фокусу су Турска, Украјина и Грузија. Алијанса је сигурна: безбедност ових држава директно утиче на ситуацију у Европи и Америци.
У интересу НАТО-а је да Анкару врати у трансатлантску орбиту, подвлаче аутори документа. Прве кораке ка јачању веза предузео је нови генерални секретар САД Ентони Блинкен: недавно је позвао турског колегу Мевлута Чавушоглуа са којим је разговарао о проблемима у односима Запада и Анкаре. Међутим, разговор није био баш срдачан - Блинкен је одмах затражио да се реше противваздушних ракетних система С-400.
Кримска агенда НАТО-а
Министри одбране ће разговарати и о недавном предлогу Кијева да Алијанса користи ваздушни простор у близини Крима. Ради се о иницијативи да се аеронавигациона зона, коју обухвата украјинска Херсонска област, преда Алијанси на коришћење.
Након што је Крим постао део Русије, контрола лета изнад Црног мора је подељена. Руски диспечери у Симферопољу контролишу саобраћај изнад полуострва, а међународне трасе изнад мора, као и пре, налазе се у рукама диспечера из Одесе и Дњепра.
Државе које не признају Крим, делом Русије, користе услуге украјинских диспечера. Међутим, њихови авиони не могу да се крећу непосредно изнад територије Крима.
На Криму су већ реаговали на ову иницијативу: „Изнад полуострва неће летети авиони НАТО-а“, изјавио је посланик Државне думе са Крима Михаил Шеремет.
„Црноморска проблематика се појавила у агенди НАТО-а, не само због Украјине, колико због пораста утицаја Русије на Кавказу. Слање руских мировњака на територију Нагорно Карабаха изазвало је забринутост Алијансе. Долазак Москве тамо они сматрају директним изазовом“, сматра руски експерт Андреј Кортунов.
По његовим речима, „Украјина одавно диже узбуну поводом градњи на полуострву. Ради се, наводно, о појави не мирнодопских, већ војних објеката који представљају руску претњу“.
По мишљењу турског експерта Орхана Гафарлија, проблем Крима јесте важан, али није јединствени циљ јачања присуства НАТО-а у Црном мору.
„Алијанса мора да се учврсти у Црном мору како би повратила Турску. Сада се НАТО и Анкара не слажу о многим питањима. Али, обе државе схватају – мора се сарађивати“, наводи Гафарли.
И турско друштво жели да Анкара остане у НАТО-у, додао је он.
„То даје много могућности. Без Алијансе, Ердогану ће бити теже да оправда мешање у либијски и сиријски конфликт“, мишљења је турски експерт.
Нови циљ Алијансе – смањење даљег зближавања Турске и Русије. Међутим, обе државе много тога повезује, зато експерт сумња да се тај задатак може реализовати.
Прочитајте још.
