Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић недавно је поново узбунио јавност изјавом да статус кво не постоји, да Косово није наше и да што пре то треба схватити.
Његов колега, академик и историчар Љубодраг Димић сматра да је обавеза наших политичара да бране српски интерес на Космету али да то чини и сам Костић.
Како председник САНУ брани српске интересе
На питање како српски народ треба да тумачи речи председника академије да Косово није наше, какву нам он онда будућност нуди, Димић одговара да ми заправо треба да учинимо све да оно сутра буде наше.
„Као историчар тако бих читао ту поруку, не бих фаталистички забијао главу у песак и плакао над тиме што оно није у овом тренутку наше. А није наше зато што је албанске елита 140 година радила на томе. Хајде да видимо шта је потребно да Косово постане наше, без погрешног разумевања тог присвојног облика који употребљавам. Колико је потребно тамо улагати и обезбедити будућност том свету. Колико је потребно тај свет да се извуче из неких традиционализама који су штетни и окренути их нечему што је прагматизам али не само односима са Албанцима већ са читавим окружењем. То су генерацијски задаци, јер се велики циљеви не остварују у једној генерацији већ у неколико генерација,” категоричан је Димић.
Он сматра да српска политичка елита користећи знања стручњака треба да направи план који који том простору може да обезбеди неку другу будућност, а не у оквиру албанске државе.
САНУ има утицаја на мишљења политичара али…
Димић каже да постоји извесна доза утицаја колико САНУ има утицаја на ту политику која тек треба да се створи али да му је тешко да говори о томе. Он се ипак враћа на колегу Костића и тезу да свако представља појединца за себе под тим величанственим кровом.
„Ако погледате те библиографије људи који су се бавили Косовом и Метохијом, појавиће се само у генерацији која данас седи у академији неколико стотина радова који су посвећени КиМ, а ако гледате програм рада академије последњих неколико година или макар за тај мандатни период колеге Костића видећете да транспарентније него икад та институција брани интересе КиМ” али да то све мало ко чита. Ипак, охрабрује ме што данашњи политичари умеју више да слушају него претходни,” нагласио је наш саговорник.
Костића подржава 90 одсто колега
Димић каже да српска јавност не треба да очекује заједничко саопштење Српске академије наука и уметности поводом косовског решења проблема.
„Једини заједнички став те институције би било супротстављање било каквом облику оставке на коју би се, а надам се да неће, академик Костић одлучио. Претпостављам да би тад постојао простор да се чланови академије изјасне колективно, а док тога нема то значи да председник академије ужива пуно поштовање и подршку 90 и нешто посто чланова те институције,“ сматра саговорник Спутњика.
Став и председника Владимира Костића и већине академика је да Академија представља скуп мислећих људи који имају право на своје мишљење без да се кроз неке колективне апеле врши неко унификовање онога што људи који чине академију наука суштински мисле, каже Димић. На тај начин размишљајући, додаје он, свако од чланова има право да изнесе своје мишљење и свако има обавезу да брани изнето мишљење, тј. право на самостално мишљење других. Димић сматра да је у том контексту реаговао колега Костић.
“То мишљење Костића није изречено у микрофон да би било неопрезно, оно је написано и САНУ је то објавила. О тој формулацији нико није расправљао претходних година, а поставља се питање зашто је то сада отворено. То ипак тражи један други одговор који у овом тренутку немам,” каже Димић.
Албанци не одустају од идеје „велике Албаније“
Питање КиМ је, додаје наш саговорник, отворено пре 140 година и то не на овом простору исто као што се и данас о њему не одлучује ни у Приштини нити у Београду. То питање је отворено у предвечерје Берлинског конгреса и још тада је Бизмарк сматрао да нема Албанаца, па да због тога не треба да постоји ни Албанија. Бизмарк је, подсећа Димић, одбацио све захтеве који су били артикулисани у једном кругу интелектуалаца који је деловао у Цариграду, а после је то уобличено у елементе које је истакла Призренска лига.
Академик Димић наглашава да се тих примарних циљева реализације албанског питања албанска елита до данас није одрекла и да је у различитим формама сматрала да треба направити велику Албанију. Због тога, каже он, не треба да нас изненађују ставови појединих политичара у Приштини који сматрају да је Албанија простор који легитимно обухвата и део Црне Горе, КиМ, Македоније и Грчке и од тога не одустају.
