Овако пензионисани генерал-мајор Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, гледа на нову стратегију „НАТО-2030“ о којој се разговарало на дводневној видео-конференцији министара одбране НАТО-а. Како је навео генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, стратешки концепт Алијансе из 2010. године треба да се ажурира јер се ситуација променила – она не узима у обзир успон Кине и погоршање односа са Русијом.
Нова НАТО стратегија, стари непријатељи
На питање шта конкретно подразумева Столтенбергова иницијатива о активностима НАТО-а у наредних десет година, имајући у виду да су такозвани непријатељи Алијансе – Русија, Кина и Иран, заправо стари, Ковач каже да су након победе Бајдена сви постали уверени да ће ојачати савез евроатлантског простора, а првенствено да ће се ресетовати односи између ЕУ и САД, чиме ће јачати и НАТО као организација која треба да испуњава глобалистичке циљеве Бајденове администрације како у Европи, тако и у другим деловима света.
„Наравно да се центар пажње усмерава ка Европи и успостављеној линији поделе и отуд, по њиховом мишљењу, Русија и јесте главна претња. Кина је, са друге стране, привредни такмац и у том контексту ривал и проблем САД-а и евроатлантских земаља. Мислим да ће стратешки концепт НАТО бити усмерен ка даљем јачању војних снага ка истоку Европе, дуж држава које се граниче са већ успостављеном линијом поделе. Они једноставно више и не крију, као што је то било минулих година, да јачају те снаге у функцији обуздавања такозване руске претње“, објашњава Ковач.
Међутим, како додаје, проблем је у томе што то сада, за разлику од претходног периода, постаје званични концепт НАТО, са којим треба да се сагласе сви министри одбране држава-чланица, па и владе.
„Сада би чланице савеза, на основу других стратешких докумената и планова, преузимале обавезе које су до сада биле „ад хок“ обавезе, кроз војне вежбе и планирање снага. Дакле, сада ће то добити стратешку и доктринарну димензију и обавезност учешћа контигената и снага у остваривању тих планова. У том смислу то је нешто много опасније и може бити увод у иницирање неких локалних ратова који, на жалост, могу попримити и регионалну димензију, јер се све више и јасније види гурање Европе и њених ефектива и чланица да буду те које ће у војном и сваком другом безбедносном смислу учествовати у таквим конфликтима“, напомиње Ковач.
Он упозорава да нико не зна докле могу довести такве димензије војне конфронтације.
„Имамо замрзнуте конфликте у Грузији и Украјини, тешке односе балтичких држава према Руској Федерацији, острашћеност Пољске, све чешће помињање Придњестровља... У таквим околностима где год се приближавају војне ефективе дуж неке замишљене линије и провоцирају контакти у ваздушном простору, на мору, па у крајњој линији и на копну, може се лако доћи у позицију избијања локалних ратова, а врло брзо из тога и у позицију регионалног рата“, указује Ковач.
Бајден као нови Обама
Константин Блохин из Центра за истраживање проблема безбедности РАН каже да је изјава генералног секретара НАТО намењена Бајденовој администрацији која је, за разлику од Трампа, више пута говорила да ће њен главни циљ бити побољшање евроатлантске солидарности и јачање такозваног светског либералног поретка.
„У време Трампове администрације односи између Европе и САД су се погоршали, а сам Трамп је неколико пута рекао да је НАТО застарела организација и да је треба напустити. Сада Столтенберг каже да Америка треба да се врати старој мисији, под чиме подразумева не само да треба да буде савезник Европе већ и њен финансијер. Јасно је да европске елите и традиционални амерички естаблишмент сматрају повратак на стару политику САД инструментом за очување америчких позиција у свету и то није преиспитивање свих ранијих концепција америчке елите после Другог светског рата, него преиспитивање Трампових визија“, објашњава Блохин.
Бајдена пак, додаје наш саговорник, схватају као новог Обаму који ће све ствари довести на своје место.
„Дакле, јасно је да ће Америка поново стављати акценат на НАТО као инструмент за очување својих позиција у Европи и као инструмент обуздавања, пре свега Русије. Премда помињу и Кину и Иран, јасно је да је непријатељ број један за њих Русија. НАТО-у су потребне финансије, а финансирање је немогуће без претњи, јер ако не буде претњи онда није јасно за шта је потребан НАТО. И поново се све враћа у предтрамповски колосек“, напомиње Блохин.
У осврту на то шта НАТО може да извуче из „мождане смрти“, како је то својевремено рекао француски председник Макрон, Блохин каже да је Запад подељен око многих кључних питања и једини начин да се консолидује јесте да се НАТО обједини око антируске политике.
„То се чини путем демонизације Русије, информативно-психолошког притиска, војних вежби близу руских граница... Све ће то служити консолидовању Алијансе која треба да се супротстави, како тамо кажу, „тоталитарним или ауторитарним режимима“ – Русији, Кини, Ирану, Северној Кореји. Од Русије ће зато правити још једну империју зла, као у време Хладног рата“, напомиње Блохин.
Кина или Русија као главна претња
Дмитриј Солоњиков, директор Института за савремени државни развој каже да је у току надметање да ли је „главна претња“ НАТО-у Кина или ипак Русија.
„И овде нови шеф Пентагона Лојд Остин није оригиналан, понавља готово дословно речи Јенса Столтенберга који је пре три дана говорио о „претњама“. Али, он више обраћа пажњу на Кину, сматра да НАТО треба да се супротстави растућим амбицијама Кине, стављајући акценат на раст њених војних трошкова који су већи него код већине земаља НАТО. Остин пак игра на карту америчких „страшила“, а Американци у те сврхе традиционално и за унутарполитичке намене више користе Русију. За њих је то разумљивије и тврдња о „страшној“ Кини за њих је празна прича. Они то не схватају, него само да с њом тргују и да је то био њихов главни економски партнер. Зато им није од користи да превише демонизују Кину“, указује Дмитриј Солоњиков.
О томе шта су планови НАТО-а за наредних десет година погледајте у емисији „Нови Спутњик поредак“:
