Насин ровер „Персеверанс“ (Истрајни) спустио се на Марс у кратер Језеро, што су становници овог места у Републици Српској код Мркоњић града са одушевљењем испратили и поздравили.
Данас имена топонима на нама суседној планети потичу из бројних извора, али имена великих обележја потичу првенствено из карата које је 1886. направио Ђовани Скјапарели, који се држао грчке митологије, а у мањој мери и Библије.
Последњих деценија велики марсовски кратери добили су имена по важним научницима и писцима научне фантастике, а мањи су названи по градовима и селима на Земљи. О називима топонима на Марсу одлучује Међународна астрономска унија.
Част да први добије кратер на Марсу имао је Милутин Миланковић, чије име носи и један кратер на Месецу и један астероид.
Кратер пречник од 118,4 километра носи име нашег геофизичара и астрофизичара Милутина Миланковића још од 1973. године. Лако је видљив на фотографијама јер лежи северно од Олимпус Монса и налази се у равници Ваститас бореалис.
У кратеру су видљива троугласта удубљења, што истраживачи тумаче као остатке леда. У кратеру Милутин Миланковић инструменти на орбитеру „Марс реконесенс“ открили су осам таквих удубљења, преноси РТС.
Када су у питању места из Србије, први је „свој“ кратер добио Исток на Косову и Метохији. Кратер од 4,82 километра назван је по том граду у близини Пећи 2014. године.
Селевац, варошица између Смедерева и Смедеревске Паланке дала је своје име кратеру на Марсу 2016. године, када је по њему именован кратер од 7,3 километра. Исте године један кратер назван је по селу Крупац код Пирота.
Шумадијска варош Топола, родно место династије Карађорђевић, именом кратера на Црвеној планети почаствована је 2018. године
И друге републике бивше Југославије имају своја места на Марсу. Тако је 1976. године по Бледу назван кратер пречника 7,69 километара, а три године касније Стон, град који је средином 14. века откупила Дубровачка република од цара Душана и бана Босне Стефана другог, добија кратер од 6,49 километара.
После распада СФРЈ прво место које је своје име овековечило и на карти Марса 2007. године је Језеро, место поред Мркоњић Града у Републици Српској, и то наводно зато што му име описује рељеф кратера – удубљење или депресију испуњену водом – у који се спустио Насин ровер.
Словенија и Хрватска 2009. године добијају још два кратера. Камник 10,37 километара и Липик од 48,95 километара. Годину дана касније и Милна на Брачу даје име кратеру од 27,48 километара.
На Марсу постоји и кратер од 3,62 километра у пречнику који је 2011. године добио име по црногорском месту Тиват.
Прочитајте још:
- Песков о слетању америчког ровера на Марс: Такви догађаји су светска баштина
- Нови доказ: Откривена водена испарења у атмосфери Марса
- Гужва око Марса: Стигли Арапи, ускоро стижу Кинези и Американци
