00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Очекујем експлозију медаља у атлетици, Ивана није рекла последњу реч
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Како се Минхенска конференција претворила у НАТО самит: Европа се враћа под скуте Америке

© AP Photo / Benoit TessierМинхенска конференција 2021. године
Минхенска конференција 2021. године - Sputnik Србија, 1920, 20.02.2021
Пратите нас
Нескривено задовољство због одласка Трампа, апострофирање Русије и Кине као изазова за САД и ЕУ и повратак водећих земаља Европе под скуте Америке, обележили су Минхенску безбедносну конференцију, која је одржана онлајн. Саговорници Спутњика оцењују да се конференција у Минхену из глобалног форума претворила у мини НАТО самит.

Експерт за међународне односе Срђан Перишић оцењује да се конференција која је почела оптимистично, обраћањем генералног секретара УН Антонија Гутереша који је поручио да је свет мултиполаран и да „треба да ојачамо мултилатерилазам, а не да градимо нове бирократије“, завршила крахом јер је он у том ставу остао усамљен, док су се лидери Немачке, Француске и Велике Британије својим снисходљивим излагањима додворавали Вашингтону и тиме показали сву слабост политика земаља које предводе и Европске уније у целини.

Минхенска конференција као мини НАТО самит

„Мој главни утисак је да је ово био неки мини НАТО самит. Наиме, Бајден је рекао да се Америка, која је четири године била изван Европе, сада враћа и то кроз јачање трансатлантске заједнице. А шта је друго трансатлантска заједница него НАТО? Са друге стране, Ангела Меркел и Емануел Макрон су, на неки начин, трчали у сусрет тој Бајденовој обнови идеје трансатлантизма и практично нудили Немачку и Француску јачању тих веза. Мислим да немачка канцеларка својим излагањем на овој конференцији на лош начин завршава своју политичку каријеру, с обзиром на то да су сви од ње очекивали да искаже неки мало независнији став Европске уније и Немачке у односу на САД. То се, међутим, није догодило. Напротив“, категоричан је Перишић.

Сличан тон је, како наводи, у свом излагању имао и председник Француске, иако је у једном моменту рекао да Европа треба да изграђује и своју одбрамбену и безбедносну димензију.

„Међутим, та димензија је компатибилна и не угрожава одбрамбену димензију трансатлантске заједнице, односно НАТО-а. Дакле, ни он ту позицију не види као независну позицију Европе. Практично, сви говорници конференције у Минхену су послали поруку целом свету да је НАТО, заправо, главни политички форум за доношење било каквих политичких, стратешких, безбедносних, геополитичких, па чак и геоекономских и пандемијских одлука трансатлантске заједнице“, каже Перишић.

Најава заоштравања и мобилизације Западне Европе

И бивши амбасадор Милисав Паић, председник Српског спољнополитичког круга, сматра да је скуп под називом „Обнављање трансатлантске сарадње, суочавање са глобалним изазовима“ био више једна савезничка конференција него форум на коме би и друге земље могле да изнесу своје ставове. Томе у прилог говори чињеница да се од људи који су изван НАТО обратио само шеф Светске здравствене организације, јер је ковид приоритетна тема за цео свет.

„Минхенска безбедносна конференција изгубила је значај форума у коме би све стране расправљале о безбедносним интересима свих земаља и јачању међународног мира и безбедности. Ово је практично био скуп који је требало да хомогенизује Запад, да обнови неке међусавезничке односе и јасно најављује да ће у наредном периоду ту бити доста дипломатске конфронтације, односно да ти односи на релацији Запад-Русија и Запад-Кина иду у смеру одређеног заоштравања. Ту Сједињене Државе, под геслом потребе обнављања међусавезничких односа, заправо покушавају да мобилишу, пре свега Западну Европу, да их следи у тој политици“, упозорава Паић.

У том смислу је, како додаје, и говор америчког председника Бајдена био мање-више програматски и на очекиваним линијама.

„Његов основни мото је да се Америка вратила на светску сцену, као да Трамп није ни био на њој, а приоритети које је изнео показују у ком правцу ће се кретати америчка спољна политика у наредне четири године. Један је такозвано „обуздавање“ Руске Федерације, где је Бајден нагласио да ће Америка чврсто да стоји иза Украјине, а посебно је апострофирао и да САД треба да се супротставе руском „корумпирању“ демократије. Други је Кина, коју сада посматрају као силу која расте и постаје све већи изазов за интересе не само Америке, већ и Запада. Бајденова преокупација је, наравно, и питање нуклеарног програма Ирана“, коментарише Паић уз оцену да Бајден, у основи, ништа друго није ни могао да понуди јер је човек који има своје спољнополитичке калупе и било би тешко очекивати да би у овим годинама нешто могао да промени.

Оно што је било интересантно, напомиње Паић, је обраћање генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга, који је заправо те Бајденове нагласке још више појачао.

„И он је говорио о руској опасности по Европу и западне интересе, али је са друге стране издвојио и Кину и њену растућу војну моћ, уз истицање потребе да чланице НАТО-а израде заједничку стратегију супротстављања растућем војном присуству Кине у коју би, како је навео, требало укључити и „пријатељске“ земље попут Јапана и Аустралије“, примећује Паић.

Спашавање криза на Западу конфронтацијом са Русијом

Деловало је, примећује професор Срђан Перишић, као да су учесници скупа једва дочекали да се окупе, па макар и онлајн, на конференцији где неће бити Доналда Трампа.

„Очигледно да ће они све будуће форуме, безбедносне, политичке и економске, усмеравати у правцу да покажу да је Русија непријатељ и да је Кина следећи изазивач западном свету и трансатлантској заједници, те да је потребно тај трансатлантски свет још чвршће увезати кроз деловање НАТО-а. То је, уосталом, Бајден и рекао помињући Члан 5 НАТО-а, који гласи да је „напад на једну, напад на све чланице“. Дакле, јасно се види да је на овој конференцији главна тема била Русија и политичко јединство Америке и водећих земаља ЕУ у оквиру НАТО-а“, истиче Перишић.

Излагања учесника скупа су, закључује Перишић, конференцију одвели у потпуно другом правцу од оног који је у свом говору најавио генерални секретар Уједињених нација.

„Међутим, са становишта међународне политике тај њихов правац је потпуно ирационалан, јер ја не видим начин на који ће они ове своје идеје да реализују у пракси, осим конфликтног. Не видим други начин осим покушаја да своје разне, мултивекторске кризе које су на Западу избиле у последној деценији, спашавају тако што ће Русију прогласити за главног кривца за све проблеме“.

На видео конференцији говорили су и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, шеф СЗО Гебрејесус, као и Бил Гејтс, а теме су биле и климатске промене и глобална пандемија. Специјално издање безбедносне конференције, како је саопштено, није замена за годишњу конференцију, али треба да понуди смернице за дебате у Минхену које ће бити вођене када епидемиолошка ситуација то дозволи.

Више о томе како амерички председник Бајден планира да мења САД и свет, али и какав је руски одговор на то, погледајте овде:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала