Неандерталци су се појавили на Земљи пре око 200.000 година, током плеистоцена. Изумрли су пре око 40.000 година, а научници верују да је њиховом нестанку допринела комбинација више фактора. Међутим, ново истраживање указује како је могуће да се ради о само једном катастрофалном догађају.
Земљино магнетно поље је пресудно за опстанак живота на планети јер штити озонски омотач од соларних ветрова, космичког зрачења и опасне радијације.
Најјача снага магнетног поља је на половима, али они некад замене места. Један такав догађај, познат као Лашампова екскурзија, догодила се пре 42.000 година и трајао је мање од 1.000 година.
Према резултатима студије, објављене у часопису „Сајенс“, тај догађај, као и драматично слабљење магнетног поља, резултирали су драстичним климатским променама.
„То је вероватно изгледало као крај света“, рекао је професор Крис тарни са Универзитета Нови Јужни Велс, један од коаутора студије.
Ранија истраживања тврдила су да је Лашампова екскурзија имала мали утицај на планету, јер нису била усмерена на период када су полови заменили места.
Међутим, нова студија тврди да су промене током овог догађаја имале драматичне последице и да су изазвале екстремне климатске услове, те како постоји могућност да су довеле до изумирања великих сисара.
„Видимо велики раст леденог покривача у Северној Америци. Видимо како се тропски појас на западном Пацифику драматично мења у том тренутку и како ветровити појас у јужном делу океана исушује Аустралију“, каже професор Крис Тарни.
Научници наводе како су те промене довеле до тога да се неандерталци сакрију у пећинама које су их штитиле од лоших временских прилика. Таква ситуација могла је да подстакне супарништво међу нашим прецима, што је на крају довело до нестанка неандерталаца.
Научници су користили анализу радиоактивног угљеника у својој студији. Проучавали су скок нивоа угљеника-14 у атмосфери, који настаје услед појачаног космичког зрачења. Испитујући велики број различитих материјала широм света, установили су да су главне промене у животној средини настале у исто време када и скокови нивоа угљеника-14.
Научници наводе да Земљини полови мењају места на сваких 200.000 до 300.000 година, док неки упозоравају да је тај процес поново почео јер Земљино магнетно поље слаби већ годинама.
Међутим, други научници одбацују такву идеју, али се слажу да би, уколико се деси, обртање полова представљало велику опасност по живот на планети.
„Не значи да ће се такав догађај десити, али ако дође до њега, био би апсолутно катастрофичан“, рекао је Ален Купер, један од научника који су учествовали у студији.
Прочитајте још:
