Западњаци би волели да је робот, али он је емотивац из Србије

Ђоковић је одувек важио за емотивца, много већег него што су то његови највећи ривали Роџер Федерер и Рафаел Надал.

Једина разлика је та да ли емоције показује тако што публици шаље пољупце, срца и љубав током меча, или тако што се дере, понекад псује и ломи рекете.

Јер, иако се многима – пре свега западњацима – то не свиђа, момак из Србије је емотивац, а не робот.

„Нисам робот, имам осећања и пролазим кроз торнадо тих емоција на терену. Понекад ми је потребно да будем усредсређен на себе и затворен, понекад ми је потребно да се ослободим свега тога и покренем себе на тај начин“, рекао је Ђоковић на прошлогодишњем Ролан Гаросу.

Једна од поменутих ситуација десила се и током меча четвртфинала Аустралијан опена против Саше Зверева, када је Новак у једном тренутку разбио рекет, а недуго затим заиграо много боље и направио велики преокрет у сету.

Ђоковићево избацивање фрустрација није загарантовано, па он некада зна да их задржи у себи, а правила о томе шта му помаже, а шта не – нема.

„Дешавало се да се преокрену ствари у моју корист када сам потпуно смирен, дешавало се када имам такве испаде и урлике да се меч преокрене у контра смеру и да изгубим неке велике мечеве због тога. Није то баш 'златно правило' - да када се то деси буде увек добро по мене“, објаснио је тада Новак.

​У мечу против Пабла Карења Бусте на поменутом Ролан Гаросу, Новак је ћутао током већине меча, а онда у завршници био много вокалнији.

Тада, баш као и у поменутом дуелу против Зверева, Новак није заиграо боље моментално након урлика и излива емоција, већ неколико гемова касније.

Оно што је Новаку помогло код третмана од стране западних медија и навијача Федерера и Надала је то што он псује на српском, па га већина света не разуме.

Ипак, због таквог понашања које неки сматрају нормалним и саставим делом тениса, други претходних 15 година то користе како би критиковали Србина.

Надал, на пример, никада није разбио рекет током меча, а ни у његовом понашању се није често могло видети јасно незадовољство, сем оног суптилног.

​Рафино деловање није пример којим се води већина тенисера, већ нешто потуно супротно.

Федерер, са друге стране, током већег дела каријере није имао пуно емотивних испада и разбијања рекета, али далеко од тога да му се то није дешавало.

Током јуниорских дана Швајцарац је важио за веома несташног момка, чији практично ниједан меч није могао да прође без ексцеса ове врсте.

И током професионалне каријере Роџер је понекада разбијао рекете, а имао је и неколико свађа са судијама – баш као и Новак.

Међутим, није само субјективни утисак да медији, навијачи и људи из света тениса Федерерове испаде схватају на једна много другачији начин него Ђоковићеве.

Роџерови испади се заборављају, а ако се о њима прича то се ради на позитивнији начин него што је случај код Новака, који је током каријере био називан разним погрдним именима.

Иако не крије своје емоције, као ни питања о истим која неретко долазе након мечева, Ђоковић и даље позива на опрез.

Током каријере је углавном причао како није поносан на своје изливе емоција и како покушава да их контролише, што се током последњих година и показује. Додуше, не у неупоредивој мери.

„То је било олакшање за мене, али не препоручујем избацивање фрустрација на тај начин. Наравно, ја нисам поносан на ове тренутке. Када поломим рекет - наравно да на то нисам поносан“, рекао је Новак после меча са Карацевим.

Тенис је чудан спорт због начина на који се мечеви одвијају – углавном без могућности да публика реагује током поена, без емотивних прослава.

Иако је кључна реч претходне реченице углавном, колико год да се неки играчи трудили да то учине, тениски меч никада неће бити налик кошаркашком или фудбалском.

Та два спорта не могу да се замисле без тога општег славља када се постигне гол, односно када се атрактивно закуца. Тенисери, баш као фудбалери и кошаркаши, нису лишени емоција.

„Пролазите кроз много емоција. Пролазите кроз унутрашњу битку, а сви смо различити. Ја имам своје демоне са којима морам да се борим, сигуран сам да их имају и остали, али свако се са њима бори на свој начин“, објаснио је Новак.

Новак је неколико пута морао да објасни да то што ради не ради намерно, како би себи дао неку врсту предности, већ јер му се то једноставно деси.

Емоција тако функционише и то би требало свима да буде јасно. Ипак, оно што је неизбежно је да ће Новака, и поред наведеног, осуђивати због реакција које не може да контролише, а које успут не морају да се схвате негативно.

Код емоција нема јасно дефинисаних правила, поготово када се оне споје са спортом. Било би чудно да их има...

► Крај за Надала у Аустралији, Циципас преокретом до полуфинала!

► Новак говорио о „магичним рукама“ које су му помогле

► Нашао се с Новаком очи у очи и смешкао – док није написао нову „отровну“ колумну