„За сваки посао који започињете важно је да имате Божији благослов. Ја сам га за овај рибњак добио од оца Јоаникија Зиндовића, који је док је обнављао манастир Свете Тројице у Мајсторовини код Бијелог Поља, имао јаку жељу и вољу да од напуштене шљункаре направи рибњак. После пет година, успели смо да имамо своје мрестилиште и солидан узгој пастрмке и то у земљаном рибњаку“, каже јеромонах Ракочевић.
У селу у самом подножју Бјеласице у Црној Гори, где извире река која с правом носи назив Бистрица, налази се манастир из 14. века. Саграђен је у време Цара Душана и првог српског Патријарха Јоаникија. Често је у литератури помињан и као манастир Равна Ријека. У средњем веку је имао земљиште на коме се данас простире истоимено село Мајсторовина а о томе сведоче и називи шума: Калуђерски до, Попово Прло, Манастирски станови.
Свештеници су јачали веру српском народу, крили од Турака књиге и црквене реликвије, а у манастиру Пакра и данас се чува сребром оковано јеванђеље манастира Свете Тројице из 1661. године. Одолевао је манастир, био и порушен крајем 19. века, да би 1991. године покренута његова обнова која је почета из рушевина.
Поред храма почивају мошти архимандрита Јоаникија Зиндовића из Мојковачких Поља који је у тој богомољи столовао од 2000. до 2015. године и почео да са народом обнавља. Тамо где је он стао упокојивши се, каже Андроник за портал Плодна земља.
„На петстотина метара од извора Бистрице, с десне стране реке налазила се велика шљункара. Иницијативом и ангажовањем Хаџи Драгише Јеремића, председника савета Месне заједнице Равна Ријека, простор је уређен. Направљено је вештачко језеро. У почетку, желећи да чујем туђа искуства обилазио сам рибњаке, али је већина била скептична кад се помене земљани рибњак. Звао сам и стручњаке за рибарство, али су они сматрали да простор мора да се избетонира. Међутим, трагајући, наишао сам на један чланак др Ђока Дрецуна који се бавио рибарством у Црној Гори и Југославији, и схватио да може да се гаји риба у земљаним рибњацима. Манастир који је тек обновљен није имао новца за велика улагања, а природа као да је сама направила оно што је нама потреба“.
Мало вештачко језеро простире се на хиљаду квадрата, дубине је 1,82 метара. У почетку да би увидели постоје ли могућности да се ту узгаја пастрмка, убацивали су из суседног рибњака пастрмку, за коју су приметили да након извесног времена добија још бољи укус.
Оцу Андронику је стално било на памети и то што је чуо искуство узгајивача рибе из вештачког језера у Веруши, који је имао велико угинуће рибе. Разлог је био слаб проток воде. Међутим, у језеру где се огледа шума Бјеласице то није био случај.
„За узгој пастрмке је важан проток воде у секунди, температура и количина кисеоника. Овде је проток воде 150 литара у секунди, температура 8,1, а лети се угреје на 15 степени. Битно је и да није велика пренасељеност рибом. Подлога је шљунковита, предност је што су језера изнад нивоа реке, тако да сав отпад који риба направи иде кроз земљу. Радили смо анализе воде које су показале да је излаз из језера чистији него улаз“.
Својим искуством Андронику су помогли и власници рибњака са Буча у близини Берана, који су му дали апарат да измери кисеоник у води, али и сада покојни Меко Касумовић, који је имао рибњак и који га је охрабрио да крене са узгојем.
„И тако почнем 2017. године, прво сам набавио млађ и то десет хиљада глава имале су око десет грама. Она је била формирана да може сама да се храни, те је убрзо тог лета достигла тежину од 200-300 грама по комаду, јер сам је добро хранио и у језеру је била мала насељеност, има и природне хране а вода буде топлија што им прија. Следеће године сам купио џак икре из рибњака са Буча, добио сам и цугер где се икра инкубира. Тада је важно да се изворска вода не мути, а идеална температура је 8,9 степени. Излегло се доста рибе. Поучен тим искуством наредне године сам од цераде направио базен у који сам убацио млађ из које су се излегле рибе. Нисам могао да их пустим све у језеро, да их оне веће не би појеле. Трудио сам се да изловим рибу, а онда смо преградили језеро, тако смо добили једно велико и два мања језера. Те године сам успео да узгојим 10 тона пастрмке“.
Сва та искуства су му значила да крене самостално да одваја матице пастрмке у кавез, тако да има озбиљно матично јато од којег добија икру. У међувремену је ископано још једно језеро. Кад излови рибу, потребно је до две године да порасте. Тако да се из првобитног базена где нарасте до пет грама, пребацује у већи базен да нарасте три до четири пута толико. Потом у једно, па у друго језеро, до улова и жељене тежине од 400-500 грама. Рибу храни једном дневно гранулама богатим протеинима и мастима италијанског произвођача.
„Сада планирам да направим мрестилиште са бетонским оградама и зграду. Овде је идеално за узгој пастрмке, а купци су из Бијелог Поља и околине, али и шире. Све ово не бих могао да немам велику подршку народа. Црна Гора је увозник рибе, што је апсурд, јер она се у оваквом природном окружењу и богатству може успешно узгајати“.
Вредни јеромонах Андроник, показао је и велик воћњак, причао је да планира да посеје лешник, подигне нови пластеник, јер „под Бјеласицом тешко је произвести парадајз и паприку без пластеника“. У манастиру је он једини монах, као и у послу, али има и помоћ. Са њим су и верни пси који чувају рибњак од видри, које често дођу по храну.
