Руски војни стручњак: Како је Кина од пароброда стигла до разарача

Пентагон је још у септембру 2020. године објавио извештај у коме се наводи да Пекинг не само да је постигао значајан успех у погледу развоја Ратне морнарице, него је и престигао остале земље.

Руски портал „Новие известија“ је пре неки дан објавио чланак са насловом „Кина је створила највећу војну флоту на свету. Зашто?“. У чланку се с правом примећује да је то, у погледу бројности, заиста тако – Кина је лидер по броју бродова, али не и по њиховом квалитету, као ни по квалитету оружја којима су опремљени. Посебно су „заказали“ носачи авиона. Али, како се чини, то неће дуго потрајати.

Предобар за плутајућу коцкарницу

Трећег марта 2002. године у кинеску луку Далјан упловио је недовршени совјетски носач авиона „Варјаг“ (пројекта 1143.6). Брод је поринут у децембру 1985. године на Црном мору и првобитно се звао „Рига“.

Требало је да буде највећи совјетски носач авиона са 27 спратова, 3.857 просторија, шест километара ходника, 138.000 километара електричних каблова различитих врста. Површина летачке палубе је била 14.700 квадратних метара.

Приликом градње брода било је узето у обзир искуство стечено приликом прављења крстарице-носача авиона „Адмирал флоте Совјетског Савеза Кузњецов“, која је раније изграђена и која је представљала главни брод пројекта. Притом, на „Варјагу“ је требало да буде инсталирана савременија опрема и радари. Како је процењивано, борбене могућности „Варјага“ требало је да буду око 20 одсто веће него код првог брода из тог пројекта.

Међутим, на крају је Совјетски Савез престао да постоји. Брод који је требало да постане носач авиона сачуван је на територији бродоградилишта Николаев у Украјини и 1998. године је продато компанији из Макаоа како би се претворио у плутајући казино.

Брод их је коштао око 30 милиона америчких долара – 25 милиона је уплаћено влади Украјине, а пет милиона долара је коштала услуга посредника за вучу. По доласку у Кину, брод је усидрен и спроведена је експертиза уз учешће украјинских стручњака. Приликом прегледа је постало јасно да је труп брода у добром стању и тада је донета одлука да се носач авиона заврши. Идеја о казину је заборављена (а можда је само била изговор за куповину).

Носач авиона са моћним авио-крилом

На бродоградилишту у Даљану почели су радови 2005. године. На броду је уграђена радио-техничка опрема и кинеско оружје. Главно наоружање совјетског пројекта – противбродски ракетни систем „Гранит“ демонтиран је након распада СССР још у Украјини, тако да су Кинези користили просторије у којима је био ракетни систем за складиштење ваздухопловне муниције. Тако је кинеска верзија брода постала класични носач авиона, за разлику од совјетске верзије која је уз моћно противбродско ракетно наоружање била „тешка крстарица – носач авиона“.

У јуну 2011. године је саопштено да Кина планира да укључи брод у изградњи у састав војних поморских снага као први носач авиона.

Броду је додељена улога експерименталне и платформе за обуку будуће кинеске флоте носача авиона. Нови брод је добио назив „Лаонинг“. Десетог августа 2011. године брод је први пут испловио на море у оквиру испитивања и већ у септембру 2012. године брод је уврштен у састав кинеске флоте у Даљану.

​„Лаонинг“ је одмах добио своју ваздухопловну групу коју је чинило 26 мултифункционалних ловаца Ј-15 (прототип авиона је био Су-33), неколико хеликоптера З-18, противподморнички хеликоптери З-18Ф и З-9Ц намењени за потрагу и спасавање. Кина је активно започела обуку пилота и увежбавање примене авијације лоциране на носачу авиона. Кина је 31. маја 2018. године саопштила да је прва кинеска група бродска група коју предводи носач авиона „Лаонинг“ достигла почетни степен борбене готовости и да представља пуноправну борбену формацију различитих бродова, подморница и авијације.

Прва борбена јединица

На бродоградилишту у Даљану 2013. године је започета градња првог искључиво кинеског носача авиона „Шандунг“. Па – и не баш потпуно кинеског. Пројекат „тип 002“ је био направљен на основу тог истог совјетског пројекта 1143.6, али узимајући у обзир кинеску производњу, опрему и наоружање.  

У поређењу са носачем авиона „Лаонинг“, нови брод је добио модернизовану радарску опрему и наоружање, побољшана је ергономија унутрашњости брода, а дизајн је у некој мери измењен. Погонски систем брода је остао скоро непромењен – као и на „Лаонингу“, и на новом броду се користе котлови и парне турбине чије су технологије добијене из Украјине.

Нови брод није грађен као носач авиона за обуку, него као пуноправна борбена јединица за наоружавање друге групе носача авиона кинеске Ратне морнарице. Брод је поринут 26. априла 2017. године, а већ 13. маја 2018. године носач авиона „Шандунг“ је напустио бродоградилиште и први пут испловио на море.

​У децембру 2019. године у луци града Саниа, на југу острва Хаинан, носач авиона је предан поморским снагама Кине.

Скакаоница је добра, а парни катапулт још бољи

Годину дана након почетка изградње брода „Шандунг“ појавила се информација да ће Кина направити још неколико носача авиона.

Како смо већ навели, и „Лаонинг“ и „Шандун“ су директни „наследници“ совјетске концепције бродова-носача авиона пројекта 1143.6. Са таквих бродова авиона полећу уз помоћ скакаонице са прамца брода.

У Совјетском Савезу је било планирано да се одустане од тог приступа приликом изградње првог нуклеарног носача авиона пројекта 1143.7 „Уљановск“, чија је изградња започета пре распада СССР, али није завршена.

​На броду „Уљановск“ је требало да се, уместо скакаонице, поставе први совјетски парни катапулти.

Овде треба истаћи да је коришћење скакаонице било потпуно оправдано, јер је СССР имао авионе са високим односом потиска и масе као што су МиГ-29 и Су-27. Међутим, са скакаонице може полетети само авион са релативно великом снагом мотора, док уз помоћ катапулта са носача авиона може полетети практично сваки авион, који по димензијама одговара броду. Елиминисање таквог ограничења омогућава да са носача авиона полећу транспортни и патролни авионе, као и за специјалне летелице дугог домета.

Постоји веома мало званичних информација о кинеском програму изградње бродова, а након изградње два прва носача авиона степен тајности око изградње носача авиона у Кини се само повећао. Око бродоградилишта је постављена ограда, а специјалне службе спроводе систематичан рад како не би на интернет процуреле фотографије и снимци. Али пошто ограде „не раде“ против вештачких Земљиних сателита, експерти (и не само они) могу проценити рад Кинеза на основу свемирских снимака.

Фотографије из свемира показују да се у Кини наставља изградња носача авиона. Следећи кинески брод се гради према пројекту који се условно назива „тип 003“. Очекује се да ће већ 2022. године тај брод ступити на службу. То ће бити класични носач авиона без скакаонице, али са два или три парна катапулта. По димензијама ће сигурно премашити француски носач авиона „Шарл де Гол“, али ће бити мањи од америчких гиганата од 100.000 тона. Очекује се да ће овај брод носити и нове кинеске авионе пете генерације предвиђене за носаче авиона, али и авионе дугог домета.

Кинези „имитирају“ Американце

Следећи корак ће бити изградња првог кинеског нуклеарног носача авиона „тип 004“, који би требало да буде круна кинеског програма бродоградње 2020-их. Ради његове изградње бродоградилиште у Даљану је добило нове моћне дизалице носивости 1.600 тона. Према писању аустралијских медија, резање метала за нови брод је започето у децембру 2018. године.

Постоји веома мало информација о новом пројекту, али је познато да би носач авиона могао добити електромагнетне катапулте, који би били ефикаснији од парних, а сигурно ће бити наоружан најсавременијим авионима пете генерације и то чак неколико врста. Тај брод ће имати малу суперструктуру, традиционалну за носаче авиона са великим депласманом, и генерално ће споља бити веома сличан својим прекоокеанским „колегама“. Депласман носача авиона „тип 004“ биће 100.000 тона. Кинеска флота ће највероватније добити четири таква брода до краја ове деценије.

Ако не доминација, онда бар паритет

Чиме може резултирати реализација кинеског програма носача авиона?

1. Кинеска флота може осигурати заштиту из ваздуха за приобална мора и, вероватно, суседне делове Тихог океана и постаће реална доминантна сила у том делу Тихог океана.
2. У случају потребе, Кина може ставити тачку у решавању „тајванског питања“.

Поморске границе безбедносне зоне на истоку Кине могу бити толико померене, да за копнени део неће представљати претњу амерички носачи авиона и њихова авијација.

Чини се да је последња тачка и најважнија за Кину. Управо за то је и намењен актуелни кинески програм бродоградње, као и поједини ракетни програми за прављење противбродских балистичких ракета средњег домета.

Будући кинески носачи авиона су изузетно озбиљна сила, која ће моћи да решава стратешке задатке. Наравно, америчка флота носача авиона је и даље застрашујућа, али су амерички носачи распоређени широм света, а Кина, судећи по свему, не планира да напушта регион. Има све шансе да код својих обала осигура квантитативну, а можда чак и квалитативну премоћ. У најмању руку – паритет.