Руско географско друштво једно је од најстаријих у Русији, основано 1845. године по налогу цара Николаја Првог Романова, а циљ му је истраживање природних богатстава и лепоте земље и буђење свести будућих генерација о томе.
Сарадња географских друштава Русије и Србије траје више од века, а чланови Руског били су најугледнији Срби, Вук Караџић, Павле Соларић, Јован Цвијић.
Зашто је Путин одликовао једног српског географа
Најважнији посао Центра у Србији је размена студената који истражују природне лепоте, упознају тереном, али и културно и духовно наслеђе обе земље. Размена је почела 2015. године када је у Русију отпутовало њих 45, био је то пре свега велики логистички подухват.
"Имали смо срећу да су прве групе студената отишле на 28 дана у Сибир, у Кизил Курагино. Било је то велико искушење за нас као организаторе, али и за студенте који су тада одлазили у поприлично непознатом правцу. Морали смо чак да обезбедимо вакцине против енцефалитиса источног типа, јер ко није вакцинисан, у организацији Руског географског друштва не може да пређе на територију источно од Урала", каже Милинчић.
Млади из Србије затим су одлазили на просторе западно од Урала, од Крима и Краснодара, преко лењинградске области, Финског залива, Виборга. Србија угошћује младе Русе, најчешће студенте који се, да би допутовали, јављају на конкурс.
Руси плачу кад одлазе из Србије
Пријави се по неколико хиљада људи, долазе из свих крајева, од крајњег истока до крајњег запада, са Сахалина, из Владивостока, Москве, Санкт Петербурга, краснодарске области. Наш саговорник каже да када се враћају кући, има и суза.
"Сада чак имамо и младе брачне парове из тих дружења, неки живе у Руској Федерацији, неки овде код нас, а оно што нас посебно радује, имамо двонедељни програм у јулу, исти учесници јављају се и до Нове године још по два пута посете Србију, сами ли са пријатељима", каже Милинчић.
Он додаје да нам студенти из Русије, како каже, на нашу срамоту, помажу да и сами боље упознамо Србију. Већина екскурзија креће из манастира Жича, од недавно откривене фреске Светог Цара Николаја, која је настала и пре него што је канонизован.
У манастиру Гложане смо ове године направили једну стручну екскурзију на тему „Траговима руског културног наслеђа“. То је манастир који би у историји руске цркве и просветитељства могао да заузме високо место, јер се у њему замонашио Свети Јован Шангајски. На овим нашим просторима има прича за филмски сценарио", примећује Милинчић.
Географски диктат - провера знања о вољеној земљи
Једна од најзначајнијих активности Друштва је квиз "Географски диктат" на којем сви заинтересовани, а пре свега ђаци, могу да провере своје знање о руској географији и друштву. У Србији квиз је први пут одржан крајем 2019. први пут организован национални тест „Географски диктат“, Најбољи су награђени путовањем у Русију.
О томе колико је за Русију важно познавање сопствене земље говори чињеница да овом такмичењу увек присуствује и председник Друштва, руски министар одбране Сергеј Шојгу. Министар спољних послова Сергеј Лавров такође долази на квиз да би проверио своје знање о Русији.
Од када је основано, на челу Друштва су увек најугледније личности из света политике, председник Савета тренутно је Владимир Путин, а Милинчић каже да појединци у Србији схватају колико је рад овог удружења важан. Од почетка су имали подршку тадашњег председника Томислава Николића, а на челу Савета српског Друштва је министар Душан Бајатовић, који је такође награђен Пушкиновом медаљом. Наш саговорник сматра да од руске стране треба да учимо.
Издавачка делатност
Корона вирус је ове године зауставио размену студената, ипак, готово стотину дана чланови Друштва провели су у природи, а Центар се озбиљно посветио издавачкој делатности, истраживања преточио у писану реч. "Руско културно наслеђе у Србији", "Историја братске љубави два народа", "Руски професори на Београдском универзитету", само су неки од наслова.
"Кренули смо од српске верзије публикације "Руско културно наслеђе у Србији", обрађено је 220 појмова. Онда су нас колеге из Русије питале постоји ли руска верзија књиге, нажалост, нисмо је имали. Сада је ту, пре десетак дана почели смо да делимо део тог тиража на руском. Позвани смо да представимо публикацију на Сајму књига у Москви крајем марта. Србија неће имати званичне излагаче, на Сајму учествује 30 земаља, а ми смо позвани као специјални гости", истиче Милинчић.
Додаје да је Центар у сарадњи са НИС-ом издао и уџбеник руског језика за одрасле, цео тираж, три и по хиљаде примерака биће подељен бесплатно.
Лепоте Русије на Балкану
Најлепше фотографије Русије, управо захваљујући Центру, до сада су видели људи у 44 града широм Балкана, две изложбе су и актуелне, у Сремској Митровици и Чачку. На конкурс се пријави 100 хиљада фотографа са 220 хиљада радова. победника бира и публика, а у стручном жирију су угледне личности из света уметности, између осталих редитељи Емир Кустурица и Оливер Стоун.
"Ако Руси имају конкурс "Русија, најлепша земља на свету", зашто такав конкурс по том шаблону ми не би развили у Србији, имамо шта да покажемо. Ако они праве диктат "Шта знаш о Русији", могли би смо да имамо наш "Шта знамо о Србији". Верујте, из године у годину то има свој ефекат, има оправдање, заједно учимо са нашим студентима и младим људима из Русије. Заједно откривамо, исти простор гледамо другим очима", каже Милинчић.
Центар Руског географског друштва у Србији постао је угледни полигон за сијасет других центара, између осталог у Канади, Новом Зеланду, Аустралији, Кини.
