Нови Сад више није исти: Дирљива реч солисткиње која се песмом и сузама опростила од Балашевића

Ако умрем млад, посади ми на гробу само рузмарин, певао је хор Српског народног позоришта на Тргу жртава рације док се у позадини, на Петроварадинској тврђави смешио Ђорђе Балашевић. Његова слика красила је зидине трвђаве, његов глас носио је Дунав, а солисткиња Верица Пејић за Спутњик искрено говори:

„Један огромни део мог живота је отишао са њим. Јако, јако ми је жао. Најчешће што чујем од људи, од пролазника, од Новосађана јесте - као да је умро неко мој. Он је био наш. Тако сам поносна на све градове који су обележили овај страшан губитак“, каже солисткиња Верица Пејић.

Са Ђолетом изводила „Одлази циркус“

Са Балашевићем се срела још као средњошколка када је са хором учествовала у прослави 20 година рада Ђорђа Балашевића у Српском народном позоришту.

„Певала сам песму 'Бадње вече' и било је много извођача, а кад се програм завршио, он се обратио публици и почео да пева ’Одлази циркус’, извео ме из хора да са њим завршим ту песму“, сећа се солисткиња и признаје да без обзира на сав успех који је у животу остварила, то јој је био најлепши доживљај са сцене.

„Јако ми је тешко да вечерас, у оваквој прилици поново певам за њега“, искрена је уметница.

Одлазак Ђорђа Балашевића, за њу, више је од губитка за уметност, више од губитка за нашу земљу.

„Нови Сад више неће бити то што је био“, закључује она.